Valcer

Danas Baladašević, Don Kihotos de Ufos,  skraćeno Uf,  čovek s Mesecom u očima, ratnik paorskog srca, panonski mornar... Čovek koji čvrsto stoji s nogama u oblacima... Lik iz nekog drugog filma... Večiti sanjar i odistinski zadnji romantičar na ovom svetu. Zaljubljen večito u malu garavu...najdraža okruglica ovog bloga, pesnik koji rimama i slikama podiže opšti nivo veselosti na blogu za samo 455 %, slavi okruglasti rođendan! Srećan ti rođendan, veliki dečače od trajnih 12 godina, i dabogda ga slavio do 100+, koliko si planirao, uživajući u ljubavi male garave, svoje dece, pa unuka, i bezbrojnih prijatelja!

To što o tebi znamo sve i ništa, znači da znamo da imaš ogromno srce u koje stanu svi valjani i pošteni ljudi,  i to je glavno i najbitnije što ZNAMO. A ne znamo detalje, detalje, detalje...koji hmm... verovatno i nisu važni. Na ovom blogu ionako učimo da o ljudima shvatamo suštinu, i verovatno smo zato u blogosferi srećniji nego u takozvanom realnom životu.

Šta bi mogao da radiš danas? Dok mi dižemo čašu soka u tvoje zdravlje, ti poljubi malu garavu i dečicu, zavrti roštilj,  a tamburaši neka ti  isporuče naš poklon umotan u najlepše note! Zaviri ispod šarenog papira, na kojemu su naslikani panonska ravnica, beli oblaci na sjajnoplavom nebu, mlado žito i Dunav koji se lenjo širi u pravcu Crnog mora...Unutra ćeš naći jedno king size pakovanje ljubavi. Grickaj ga polako, ne žuri, treba da ti traje otprilike jedan vek!

Ako ti nemir srca

Naruši snove

Ako ti zadah laži

Ne da da dišeš

Ako ti ovlašni dodir

Usana mojih

Nešto znači

Dođi.

(J. Ikonomovski)

Ova pesma mog prijatelja  neka učini lepšim popodne

za  sledeće drage blogere: milord55,  krilaandjela, vastag,

glumac,  tsunami84, rasha,  smile, gorannovi, jonevija.

Jer ribarske sam krvi                                         

nagal i žestok

zato bježi ribo

Bježi

mogao bi poželit tvoju dubinu,

zaželit uronit u bibavu sredinu

mogao bi ribo

bokova zlatnih.

Mogao bih mliječnim putem...

jer sam ribarske krvi, ocu sličan.

Mogao bih tvoje skrivene uvale pohodit

poput mjeseca po tvojoj pučini hodit

i brodit.

Jer ribarske sam krvi

nagal i žestok.

Ribo bježi

®. Kuluz

(pesmu je pisao dalmatinski pesnik, a

Ja je ovog puta poklanjam Vladici,

Baladaševiću, stepskomvuku,

mandraku72, mladomluku,

tekstopiscu i Voji. Za lep subotnji dan.

One day an employee sends a letter to his boss asking for an increase in his salary!!!

 Dear Bo$$
In thi$ life, we all need $ome thing mo$t de$perately. I think you $hould be under$tanding of the need$ of u$ worker$ who have given $o much $upport including $weat and $ervice to your company.
I am $ure you will gue$$ what I mean and re$pond $oon.  Your$ $incerely,
Norman $oh    

 
The next day, the employee recieved this letter of reply:
 

Dear  NOrman,
 I kNOw you have been working very hard. NOwadays, NOthing much has changed. You must have NOticed that our company is  NOt doing NOticeably well as yet. 
NOw the newspaper are saying the world`s leading ecoNOmists are NOt sure if the United States may go into aNOther recession. After the NOvember presidential elections things may turn bad.!

Nekada davno Minimaks je na priredbi  nudio nagradu osobi koja  pokaže fotografiju tašte ili svekrve. Niko je nije imao! Posle su me mnogi zadirkivali što nisam bila tamo, jer bih odnela nagradu.  Znali su i tada da sa fotografijama svoje dece u tašni nosim  svekrvinu sliku. I dan danas je nosim.

Dočekala me rezervisano kad sam ušla u kuću prvi put, procenjivala me neko vreme, ali kad sam osvojila njeno srce i ona moje, to je bilo zauvek. Sin joj je često prigovarao da mene voli više nego njega. Držala je moju stranu, nagovarala da ne zapostavim studije, „nikad ne znaš kad će ti trebati tvoj hleb“, mesila mi kolače dok sam studirala da mi studije budu lakše i slađe. Odvajala bi uvek poneki dinar da sebi kupim „nešto moderno“, sazivala diskretno komšiluk da gleda za mnom kad se doteram, kako joj je lepa snajka. Kupovale smo cveće jedna drugoj non stop, i svekra dovodile stalno u nedoumicu šta je zaboravio da čestita, kad se divan buket pojavi na njenom ili mom stolu. Njena sestra je provocira, po čemu je to njena snajka najbolja, i ona ima snajke, a moja svekrva ne reče ni reč, nego je odvede tajno kod mene i otvori joj ormare. Sve uredno i pod konac sređeno! Tetka se zabezekne, svekrva zatvori ormare  bez komentara, a tetka mi to kasnije ispriča. Patila je što mi zbog bolesti ne može pomoći oko dece i što sav teret  sedam besanih godina nosim sama. Žalila me što sam iscrpljena i nijednom je nije mrzelo za tih sedam godina da  me pita koliko puta sam te noći ustala oko dece. Ako kažem – pet puta, odgovori “Daće bog, biće bolje”, a ako kažem 21, ona se snuždi “Crna moja, da li ćeš ti to preživeti?”. Muž nije nijednom pitao.

Bila mi je najdisciplinovaniji pacijent i dala sam joj 17 godina života više, dočekala je 81 godinu  iako se u njenoj porodici živelo kratko. Kamo sreće da sam joj mogla dati bar još toliko! U završnici njenog života svi su odvajali mesto u bolnici za nju, ali je nisam dala.  Pomoći više nije bilo. Po njenom i mom izboru, gasila se kod kuće, uz moju negu. Poslednjeg dana radila sam do uveče, a ona me čekala. Pitala je kad dolazim, i kad je čula da sam stigla, odahnula je i ispustila plemenitu dušu. I smrt je čekala dok joj ona nije dala znak da može doći po nju! Poslala sam muža kod dece, opremila je i sredila sama, i tu noć bdela pored nje, sama.  Nikome nisam dala da mi u tome “pomogne”. Delile smo život, pa smo delile i tu zadnju noć, same…

Svet bi bio lepo mesto da je na njemu više ljudi kao što je bila moja svekrva. Ali takvi cvetovi su retki u božjoj bašti. Nažalost...