Valcer

Na zid sobe

umjesto prozora

stavit ću pjesmu.

U sobu s prozorom

ulazit će more

ujutro.

U kameni okvir prozora

sjest će djevojka.

Kameni okvir prozora

postat će kameni okvir pjesme.

Na zid sobe

stavit ću pjesmu

umjesto prozora.

(Željko Kuluz)

Zvezdo nebeska,

Reci, nemoj ćutati

Misli moje da li Te dotiču?

Da li i tebe lik moj progoni?

Lik tvoj, ja urezujem.

Dleto klizi, kristal puca

Gledaju me drage oči,

A bio je  - tek kamen neki.

Teški čekić divlja

Udarci jaki, obrisi nežni

Kristalna prašina klizi

Da li je to kamen boli?

Lik tvoj, ikona urezana u meni

Svetlost sveća na oltaru sreće

Moje svetlo, moja tama

Melem i ljuta rana.

(J. Ikonomovski  je pesmu posvetio Pigmalionu koji ljubav svoju iz kamena stvara,

a danas je ona za Krilaandjela, koji ovde anđeoske stihove piše.

Danas je mome sinu rođendan, ljubi ga majka! Šta mu želim svaka majka zna.  Slučajno se podesilo da  se baš danas priređuje plesni Doček leta, na kome će biti među glavnim plesačima, što je za njega najlepša proslava rođendana, a bogami i za mene.

Nameravala sam da ovde postavim fotografiju mog sina kako pleše i tortu, namenjenu nekim dragim blogerima, i svakako Iluziji, koju su sve torte u poslednje vreme zaobišle, ali ovog puta prihvatite da ja to jednostavno ne umem uraditi dok ne stignem do te lekcije, i da ćete jednom u budućnosti videti te fotke, pa sada molim sve da uključe svoju maštu na maksimum i zamisle sve to. I elegantnog mladića u belom odelu i prelepu tortu. Jeste li zamislili? Jeste.

E onda, srećan ti rođendan, sine!

I poslužite se, dragi blogeri! 

Reč, glas, čekanje dugo

Nemir i želja

Lik tvoj gde je

Panika u meni.

Drhtanje, sumnja, nada

Zašto plamen

Zašto se hladnoće bojim

Zašto te toliko volim?

U mislima te dozivam

Iz vazduha stvaram

Mesto pored tebe

Tvojim duhom ispunjavam.

Namenjeno Vladici

(Jovan Ikonomovski)

Na početku prelepe zbirke pesama Jovana Ikonomovskog  “Pesme uspomene i nadanja” nalazi se pesma posvećena “Svima koji su voleli”. Izgleda mi kao da je Baladašević pisao maloj garavoj.

VERUJ MI

Veruj mi kad ti kažem

da su ti oči bezdani tamni

a osmeh tvoj blesak sunca

iznad zapenušanog mora

Veruj mi kad ti kažem

da ti je koža kao trava meka

a kosa kao polje

zatalasanog zrelog žita

Veruj mi kad ti kažem

da su ti usne kao latice cveta

a sok koji pijem sa usana tvojih

nektar sa trpeze Zevsa

Veruj mi kad ti kažem da si lepa