[ Slikopisi
]
15 Januar, 2011 22:00
Beli most
Noseći knjigu za Casper, posetila sam Vranje, grad meraka. Ali dobri duh je nevidljiv, mora biti da je negde drugde činila dobra dela, pa je nisam srela. Pomolila sam se za nju u novom manastiru Sv. Nikole
u kome se još osećao duh Badnjeg dana
Ikonostas je lepo oslikan
Naravno, nisam propustila da vidim čuveni Beli most, koji bi, po meni, trebao biti simbol Vranja. Beli most je najpoznatiji most na Vranjskoj reci. Zovu ga i most Ljubavi. Priča se da ga je podigla Turkinja Ajša. Legenda kaže da je lepa Ajša zavolela mladog siromašnog Stojana. Jednom ih je u ljubavnom zagrljaju zatekao Ajšin otac, Selim beg. On ih je ubio, jer nije hteo zeta druge krvi, a ćerke se odrekao. Na samrti Ajša je zamolila oca, da od novca spremljenog za njenu udaju sagradi most, i na tom mestu podigne spomenik njihovoj ljubavi. Beli most i danas krije tajne (zabranjene) ljubavi, pa ga redovno posećuju zaljubljeni.
Uživajući na fenomenalnom roštilju u kafani "Moravče", zaboravila sam dalje da slikam, pa nema više...do sledeće posete Vranju.
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
14 Januar, 2011 13:45
Da li je topla Surdulica?
Mali miran grad na jugu Srbije, Surdulica, 17000 stanovnika, pravo je mesto za ljude željne odmora.
Grad u kome stoji ova tabla svakako ima smisla za prave vrednosti
Lepo je družiti se s jednim kraljem, pa makar i njegovom bistom
Putem do crkve ovaj grafit svedoči o vedrom duhu stanovnika
Lepa kapija crkvenog kompleksa poklon je darodavca
Pogled kroz kapiju ka gradu
Posle Božićne liturgije lomi se česnica sa dukatom
Ima i kulturnih događanja...književno veče je lepo posećeno, čak i gosti učestvuju u programu.
A što li se meni svuda priviđa AnaM?
Zima je, ali je toplo ako svijete gnezdo
ili imate žara.. makar u peći...
dok spava lepo ukrašen grad...
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
26 Decembar, 2010 11:53
Milano ...
Dok sneg pada, tako mi se putuje! I odnekud iz dubine memorije mog kompa izranjaju neke lepe zaturene fotke. Kako bih volela da sam sada tamo!
Nisam ranije bila u Milanu i očekivala sam da je to ogroman industrijski grad bez duše. Umesto toga bila sam prijatno iznenađena. Grad u kome je 2009. održan svetski kongres sa 11000 učesnika i gdje su se mogla čuti naučna saopštenja iz svih ćoškova sveta,
jeste grad mode i umjetnosti, uređen, lep, sa prekrasnim fasadama i parkovima, sa mnogo zelenila. A kad se zatvore kongresna vrata, što najprije videti, čima dopuniti svoj dnevnik lepota? Najveća dragocenost je svakako La Scala, prestižna opera, u koju se ulazi kao u hram muzike. Spolja i ne izgleda tako velika, a unutra oči se ne mogu odvojiti od lepote. A slušati operu u Skali jeste nešto što unapred samoj sebi nisam verovala, a i sada mi zvuči bajkovito.
Predveče je najlepše prošetati od Skale kroz prelepi prolaz Viktora Emanuela
do katedrale Duomo, druge po veličini u Italiji i treće u svetu, bijele čipke u kamenu.
Treba vidjeti i spomenik geniju, Leonardo da Vinči.
A noćne ture obilazaka Pinakoteke Brera sa draguljima umetnosti bile su prepune. U hramu umetnosti svako se divio nekoj drugoj slici.
I šta na kraju reći? Milano, prvom prilikom moram ti se vratiti!
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
14 Decembar, 2010 08:47
Šarganska osmica
[ Slikopisi
]
06 Decembar, 2010 08:01
Putni rezime
