Nikad nisam verovala u slučajnosti i jednostavno znam da se sve događa s razlogom i svrhom. Jedno se desi da  bi pokrenulo drugo ili treće, četvrto. Zato nikad ne treba suditi o prvom događaju, možda se  iza njega kriju lavine lepih doživljaja.
Pre više godina započela sam saradnju sa ozbiljnim i velikim novinama koja je kao rezultat imala seriju medicinskih tekstova namenjenih upoznavanju problematike kojom se bavim i lakšem snalaženju pacijenata u njoj. Stotine pacijenata stigle su mi posle tih intervjua, jer su shvatili ko može da reši probleme koje oni imaju. Da bude interesantnije, pacijenti su dolazili sa novinama pod miškom i potcrtanim pasusima koji su opisivali njihov problem. Kasnije, kad bismo izvršili ispitivanje, pokazivalo se da su svi pravilno postavili dijagnozu, što je kompliment novinarki koja je radila intervjue. Pravilno je prenosila naš razgovor.
Ista novinarka je imala u mislima svoju koleginicu, koja je stalno bežala od lekara moje branše, iako je odavno trebala da ima kontrolu. Prva novinarka je smislila malu podvalu: zamoliće koleginicu da mi donese primerak dodatka u novinama čim iziđe, tri dana pred objavljivanje. Time će nju naterati da dođe kod mene, a meni je šapnula da to radi tendenciozno. Naravno, odmah sam koleginici dogovorila ispitivanje, koje je pokazalo da nema razloga za brigu, ali nas je i zbližilo. Sa prvom novinarkom sam na ozbiljnoj saradnji, bez  češćeg druženja, a druga mi je postala prijateljica koju zovem Leptirom, zbog njene živahnosti.  Očigledno sam prvu novinarku upoznala  da bih dobila novu prijateljicu!
leptir