More joj je bilo ishodište, početak,...porodica velika, siromašna, otac autoritet, čak mu je persirala. Ona senzibilna, prkosna, ponosna. Rat ih razbaca sve, koga u partizane, kog u logor. Svako je ugradio svoj kamen u budućnost zemlje. Brat ostade da zauvek spava pored Sutjeske. Sestra ode posle, od posledica rata. Kao partizanska bolničarka stiže u mornaricu, a on, pušten iz nemačkog logora, pridružio se. Oboje lepi kao uslikani, ljubav na prvi pogled, kad je obukla skromnu crvenu haljinicu za mornarički ples. Odmah su znali da su jedno za drugo. Počeci teški, put u budućnost sa dva poluprazna kofera.  Zamrznuta soba u Slavoniji, prva devojčica kojoj nije bilo suđeno da živi...na Neretvi siromašni nastavak, on na doškolovanju, ona se mučila bez osnovnih životnih uslova sa sinčićem. Morala je da napusti posao da bi podizala dete. Zalomi se i devojčica, zamalo da joj siromaštvo presudi, ali ipak ostade, na budući ponos majci. Rodila ju je pored mora, da joj more zauvek teče venama. Porodica putešestvije nastavlja u najlepši mali grad na Jadranu, bori se, podiže, stiže i treće dete. Braća i sestra povezani kao jedno, stariji brani sestru, uči je, sestra uči mlađeg. Svi željni mnogočega što drugi imaju, ali bogati željom za znanjem i radom. Zlatne ruke, sve umeju. Stariji brat lomi srca čarobnim plesom, za njime se uzdisalo, sve dok ne naiđe prava da ukotvi njegov brod u mirnoj luci. Sestra nije uradila samo ono što nije htela, sve joj od ruke išlo, sem onog za čim je čeznula. Pod prstima mlađeg brata muzika izvire, rađaju se brodovi što snovima plove, zvezde postaju bliže. Oca, uzdanicu porodice, odnese kratak tren u predele večnosti. Ostadoše majka i deca, jedno još neizvedeno na put. Očev duh još dugo pomagao preostalima, kad su mu se unuci rađali, njegovo ime im krčilo put. Nije mile snajke upoznao, unuke nikad video. A imao bi šta da vidi! Već i praunuke šarmom plene, njega svi pominju s poštovanjem. A majka ostade u snovima prošlosti, u sanjima neispuinjenim, u željama prekinutim. Uvek doterana, uvek joj svaki detalj na mestu, zakasnelo stiže mogućnost makar da svoje estetske  potrebe ispunjava. Ali srce tužno, pretužno, za onim što je jedini u njemu stanovao i prerano ga napustio.