[ Moje priče
]
19 Avgust, 2009 10:43
Ne volim da se osećam nemilostivom. Ne volim ni da se osećam budalom. Često je teško naći ravnotežu.
Jedom me sin pitao kako razlikujem pravog od profesionalnog prosjaka. Rekoh mu, kad vidim pravog, pokazaću mu ga. I naiđem na damu u crnom, koja je poznavala bolja vremena u svom životu, kako stoji na uglu disrektno pružene ruke, pogleda uprtog u zemlju. Stavih na dlan više od očekivanja, zahvalila mi je toplo, uz naklon glave. Kasnije je ne videh više na istom mestu, verovatno je dobila dovoljno za hleb za taj dan...
A jedan dečak od desetak godina prosi, za hleb, reče. Dadem mu, i slučajno se zadržah malo tu... a on pravo na kiosk po cigarete. Opalih sebi u mislima šamar.
Pre nekoliko dana presretne me pristojno obučen mladić s priveskom Sv. Petke oko vrata: "Molim Vas, možete li da mi pomognete?" i ispriča priču o leku kojeg nema u njegovom mestu, a treba mu još 400 dinara ...prilično uverljivo, i ime leka i nestašica...dadem mu okruglu cifru, toliko sam imala, zahvalio se lepo, ali mi ode nekako čudnim korakom u pogrešnom pravcu, ne ka apoteci...shvatih da sam opet ispala budala. I danas me isti presretne na istom mestu: "Molim Vas, da li možete da mi pomognete?"
"Pobogu, zar opet?"
Jedom me sin pitao kako razlikujem pravog od profesionalnog prosjaka. Rekoh mu, kad vidim pravog, pokazaću mu ga. I naiđem na damu u crnom, koja je poznavala bolja vremena u svom životu, kako stoji na uglu disrektno pružene ruke, pogleda uprtog u zemlju. Stavih na dlan više od očekivanja, zahvalila mi je toplo, uz naklon glave. Kasnije je ne videh više na istom mestu, verovatno je dobila dovoljno za hleb za taj dan...
A jedan dečak od desetak godina prosi, za hleb, reče. Dadem mu, i slučajno se zadržah malo tu... a on pravo na kiosk po cigarete. Opalih sebi u mislima šamar.
Pre nekoliko dana presretne me pristojno obučen mladić s priveskom Sv. Petke oko vrata: "Molim Vas, možete li da mi pomognete?" i ispriča priču o leku kojeg nema u njegovom mestu, a treba mu još 400 dinara ...prilično uverljivo, i ime leka i nestašica...dadem mu okruglu cifru, toliko sam imala, zahvalio se lepo, ali mi ode nekako čudnim korakom u pogrešnom pravcu, ne ka apoteci...shvatih da sam opet ispala budala. I danas me isti presretne na istom mestu: "Molim Vas, da li možete da mi pomognete?"
"Pobogu, zar opet?"
19/08/2009, 10:51
Cesto ljudi davanjem novca prosjacima pokusavaju da operu svoju savest...
Odavno vise ne dajem novac na ulici.
Ne vidim svrhu.
TAko niko nikome ne pomaze...
A kada sam saznao da deci namernolome udove da bi ih terali da "uspesnije" prose,pa im zatim uzimaju svu zaradu.
Zabranio bih apsolutno svako prosjacenje.
Ovo je jos uvek lepa i bogata zemlja i svako zdrav moze da zaradi za sebe i svoj zivot.
A oni bolesni moraju naci zastitu drzave.
Malo ko prosim,a da je zaista u muci i bezizlasnoj situaciji...
Mnogima je to samo efikasan nacin prezivljavanja bez mnogo muke i truda.
19/08/2009, 10:55
Ranije sam davala, sada ne dajem nikom.
Mnogo puta su ljudi kojih mi je bilo zao zloupotrebili moju dobrotu.
19/08/2009, 10:58
Prosjačenje je unosan posao, uvek će biti onih koji traže i onih koji daju
19/08/2009, 11:27
Svi smo mi ponekad prosjaci...
Prosjacimo za ljubav.
A sto se tice obicnih prosjaka,
u poslednje vreme to su ljudi koje mrze da rade, i to je jedini nacin da se dokopaju novca.
Pozdrav ***
19/08/2009, 12:15
Prosjacenje je star zanat koliko i prostitucija.
Ne prosjace samo siromasni i ne prosjaci se samo novac.
Prosjaci se bolje radno mesto, prosjace deca od roditelja, prosjaci se ljubav....
Kod nas prosjacenje jos nije dovoljno razvijeno jer smo u socijalizmu bili svi niza srednja klasa, pa nije imalo razloga da bude mnogo prosjaka.
U Latinskoj Americi prosjacenje je dovedeno do savrsenstva: ta prica o "obolelom sinu" ili "nedistatku para za kupovinu karte za odlazak kuci u drugi grad" je vec jako ofucana ovde.
Sada je u "modi" da prosjaci (malo lepse obuceni) zamole sofera u gradskom autobusu da im dozvoli da "prodaju" neku glupost: ili hemijske olovke, ili priveske ili cokoladice koje niko ne kupuje....Stanu na sred autobusa i ljubazno se obrate putnicima sa recitacijom naucenom na pamet, kako ce pare koje zarade predati za neke vise ciljeve...malo morgen...
Ili se preobuku u casne sestre pa na semaforima setaju sa jednom plasticnom kutijom na kojoj se moli prilog za obnovu neke crkve...I to je "malo morden"..
U principu prosjacima ne dajem.
Narocito ne dajem deci jer ih stariji iskoristavaju da prose.
Ne dajem ni ljudima (pogotovo zenama!) koji mi izgledaju u dobroj fizickoj kondiciji.
Jedino dam onima kojima vidim da fali neki deo tela (ruka, noga, glava..) i da zaista trebaju pomoc.
19/08/2009, 12:16
daj mu kad prosi pa da i krunu nosi...
19/08/2009, 12:51
Suky, ti si dobar covek.
Ne volim da dam onome ko ima dve ruke, dve noge i glavu na ramenima - jer, moze da radi.
19/08/2009, 12:52
i pogotovo NE - mladim majkama sa bebama u narucju...
19/08/2009, 13:45
Nemam srce da ne dajem,al se zato trudim da izbegnem..poz..
19/08/2009, 14:05
nekad sam davao šakom i kapom...
a sad me to toliko nervira, naročito kad sedim u nekoj bašti kafića i prilaze prosjaci.Jednostavno ih ignorišem ali ako su navalentni onda znam i da povisim ton...blago rečeno...
19/08/2009, 14:22
Добро је и не гледати коме се даје, како Шуле пише, али је добро и знати коме је помоћ заиста потребна.
19/08/2009, 14:35
U zadnje vrijeme prosijacenje je bas uzelo maha tako da vise nisam sigurna kome je uistinu potrebno pruziti pomoc a kome ne.Imam osjecaj da je vise ovakvih foliranata koji nose kao nekakve papire,dijagnoze,dokaze bolesti ili sta vec a dobijeni novac trose na potpuno druge stvari.Postoje mnoge zene koje prose po gradu sa djetetom u narucju,dok im muzevi cekaju negdje u nekom lokalu da im one donesu novac...a ispred lokala je parkiran njihov novi mercedes...Mnogi uopste ne prose za sebe vec to rade za drugog kome moraju da odnesu dobijeni novac...
Najtuznije mi je kada roditelji tjeraju djecu na tako nesto pravdajuci se neimastinom,a ustvari oni sami ne zele da zarade novac na neki drugi nacin-radeci...Prosjacenje je relativno lak nacin zarade...
19/08/2009, 15:02
Kada dam- osecam se izigranom budalom, kada ne dam- ceo dan me pece savest i samoj sebi sam odvratna.... Biti il' ne biti, dati il' ne dati.....
Medjutim, savest smirujem tako sto ljudima iz svoje okoline pomazem koliko mogu jer za njih znam kada im je tako nesto potrebno, a i tad to cinim diskretno i vise to ni ne pominjem.
19/08/2009, 16:03
Stepskivuče, nažalost, dolazim sve češće do istih zaključaka!
19/08/2009, 16:05
Casper, nažalost, to se dešava...
19/08/2009, 16:06
Poluuspavanka, biznis?
19/08/2009, 16:08
Behappy, za ljubav bar vredi prosjačiti...često
19/08/2009, 16:12
Rene, selektivno?
19/08/2009, 16:13
Šuky, kome je potrebno, daj...često je teško proceniti kome je zaista potrebno.
19/08/2009, 16:14
Nastasja, i ta je na mestu
19/08/2009, 16:14
Jovane, mudro :)
19/08/2009, 16:15
Beliocnjak, teško je generalizovati ovakve stvari i otuda i dileme, zar ne?
19/08/2009, 16:15
Pričalice, mudrice :)
19/08/2009, 16:16
Glice, kamo sreće da nije tačno to što kažeš!
19/08/2009, 16:17
Merkur, kad uradiš dobro, ćutiš...priča onaj kome je urađeno dobro?
19/08/2009, 16:18
Moja mama vec par godina stalno daje jednoj zeni, ne prosi na ulici, dolazi nam u kucu. I to par godina! Ne dolazi po pare, dolazi po jaje, saku brasna, cigaru, lek, da popije kafu. Ne bi to bilo toliko cudno da zena ne zivi na selu i ima dovoljno zemlje da zasadi sebi bastu i ne trazi vise. Ali ocigledno nece. I moja majka to zna, ali ipak daje. Pitam je zasto, a ona mi kaze: jer imam decu.
19/08/2009, 16:20
Inana, tvoja priča bi mogla da bude baš post za razmišljanje. Postavićeš ga?
19/08/2009, 16:22
Sada? Da ne bude mnogo?
19/08/2009, 19:23
Za one koji ne vide ničiju bedu imam aforizam:
PRUŽI RUKU PROSJAKU.ON NE TRAŽI
DA SE RUKUJEŠ SA NJIM.
19/08/2009, 20:03
kad mi zena ili dijete traze za hljeb,udjem u najblizu prodavnicu i kupim im veknu.novac,obicno ne dajem,jer znam da ce opet ostati gladni.
19/08/2009, 20:36
Zašto da ne, Inana!
19/08/2009, 20:37
Daco, jak je ...
19/08/2009, 20:37
Dano, praktičan pristup!
19/08/2009, 21:14
Sanjarenje, čitala sam ranije neki članak o tome koliko je u Evropi prosjačenje unosan biznis... a što bi mi zaostajali za svetom?
19/08/2009, 21:48
Imam pravilo koje sam i djeci prenijela, a to je: ako ti netko traži hranu, ne pitaj kako je ostao bez nje, ako ti traži novac budi oprezan jer je rijetko za hranu. Bila sam u raznim situacijama, ali sam uvijek radom pokušala doći do osnovnog. Netko raditi ne želi ili ne zna, ili je jednostavno zakinut mentalno. Srećom živim u maloj sredini pa mogu točno odrediti potrebe ljudi. Sretna sam ako sam nekoga sitnicom usrećila, jer za krupno nisam sposobna. Obično to uradim diskretno uz napomenu da osoba prešuti "dobročinstvo". Ne volim da mi netko naglas zahvaljuje ili me hvali, to mi stvara nelagodu. Od mene nikada bogatašice, ali volim usrećiti bližnje, to je valjda i dio odgoja, a dijelom posljedica raznih loših situacija koje nisam zaboravila. Pamtim dobre ljude, stoga mi je prosjak sinonim bijede, premda često nije tako, ali eto mu na dušu. Nikada čovjek ne zna na kojem ćošku može završiti. Pouzdano znam da zbog vremešnosti više ni u najvećoj nuždi izvjesne ćoškove ne bih mogla rabiti, a valjda vam je poznato da sam ja imenom lajava pa bih se mogla izlanuti, ha ha ha. Bila sam preopsežna, u nadi da ćete me primijetiti i eventualno komentirati. Samoća me ubi.Živili!
19/08/2009, 23:35
1.
Bila je godina inflacije
Želela sam da popijem kafu u Moskvi... danima, mesecima...
Dobile smo kuma i ja platu, sele u kafić Moskve misleći da će naše dve plate biti dovoljne za po jednu kafu...Prišla nam je neka žena, drhtavom rukom ponudila na prodaju buketić cveća očito ubranog u saksiji.
Odmahnula sam rukom.
Otišla je.
U trenutkuu sam shvatila da je možda gladna, da je to način da isprosi...ja i moja glupa kafa, potrčala sam za njom...nestala je..
Nikad sebi nisam oprostila ... nikad i neću, bila sam sebična...
2.
Vraćala sam se sa pijace punih ruku. Ispred mene je stao čovek sa ceduljom
" Udelite, gladan sam"
Izvadila sam sav novac koji mi je ostao i dala uz reči
-Ako je istina, to je malo, ako je laž, prevarili ste me.
Pogledao me je i rekao
-Vratiću vam
Nisam verovala, a i gde bi me našao?
Posle godinu dana, otprilike, prišao mi je neki čovek pružajući novac
-Bila je istina, vaše reči dale su mi volju da se borim, stao sam na svoje noge, nikad vam neću to zaboraviti...
Olako nekog osudjujemo, možda se treba staviti u ulogu nekog ko nema, a teško mu je da moli i prizna.... Niko od nas ne zna šta nosi dan,šta nosi noć. Oholost i sigurnost... koliko mogu trajati???
Izvini Sanjarenje na predugom komentaru, ali u ove kasne sate... potsetila si me na ove istinite dogadjaje....
20/08/2009, 06:20
Dobro jutro :))
Vise i ne razmisljam o tome ko jeste , ko nije. Nekada dam , nekada ne ...
20/08/2009, 10:06
Uvažavam sve komentare ali se u potpunosti slažem sa AnaM.Zbog takvih je nastao i moj gore navedeni aforizam.Kada dajem prilog i u crkvi, ne znam da li će završiti na pravom mestu.To me ne zanima, jer ja sam učinila ono što mi savest nalaže.
Uostalom, Sanjarenje je samo otškrinula vrata, a to je tema o kojoj se mogu napisati čitave studije.Više me brinu podvale onih kojima smo poverili državu,PA TEK KADA PROCURI SAZNAMO ODAKLE IM JE KAPALO.
21/08/2009, 14:58
Poluuspovanka, u maločemu zaostajemo za svetom :)
21/08/2009, 14:59
Labrador60, sjajan traktat o prosjačenju, u tvom kristalnom
čistom stilu! Uvek ti se obradujem ovde, a i inače!
21/08/2009, 15:01
Anam, tvoje priče su zaslužile da osvanu kao posebne priče...veoma su poučne! Ne izvinjavaj se, ti nikad nisi preopširna1
21/08/2009, 15:02
Jelence, prema trenutnoj proceni?
21/08/2009, 15:03
Daco, nećeš samo ti potpisati anam!
14/09/2009, 18:29
...Dolazila sam u situaciju kad me mali Romi mole za novac,jer su gladni...Uvek sam nalazila "zlatnu sredinu", uvek sam im kupovala nesto... Jer znam da kad bih im dala novac da bi verovatno potrošili na nešto drugo, ili bi im neko uzeo....
14/09/2009, 18:39
Bolodmarcipana, dobro rešenje...sigurna si onda da je pravilno upotrebljeno!
13/09/2010, 01:18
malo kasnim za postovima pre mene,danas je ipak malko drugačije iako je prošlo samo godinu dana...
ja dajem,jer ne umem da okrenem glavu...dajem svima,ali više starijim ljudima,jer..
smatram da ma koliko nama izgledalo lako,treba progutati ponos,spustiti glavu i priznati...
što se tiče roma,slažem se sa devojkom iznad:) bilo je dana kad sam im davala jelo iz mojih ruku,kad ne stignem nešto kupiti,a nebrojeno puta i sladoled,inače,deci uvek,ali baš uvek kupim nešto radije nego da dam pare...