Pre više godina dođe mi bakica u pratnji ćerke u ordinaciju. Ponudim da prvo sednu, a bakica reče "Samo da skinem jaketu!". I obori me s nogu.
"Jaketu? Odakle ste vi?" iznenađeno zapitah. Saznah da je baka iz Dalmacije, iz kraja blizu mog, i razvismo priču neuobičajenu za ordinaciju. Ispostavi se da je za vreme drugog svetskog rata bila s decom u izbegličkom logoru u El Šatu, u Egiptu, gde je bila smeštena i moja baka s manjom decom, dok su joj se veći otisnuli u partizane. Tako je ova bakica delila životnu priču moje bake, i nekako sam je osetila bliskom.
"Odsad ste moja veza!" rekoh joj.
"Pa vidite me prvi put!" iznenadi se baka.
"Da, ali kao da ste moja baka, kad ste s njom bili".
Dolazila mi je godinama, posle dolazili svi njeni na kontrole i donosili mi njene pozdrave kad nije bila sposobna da dođe. I kad neko kaže "jaketa", setim se nje.
