Valcer

SOMBORSKE RUŽE

1. Tiho su šaputale ruže

kad si od mene pošla ti,

utehu htele su da pruže

kad smo se rastali mi. 

2. Somborske ruže ne mirišu

otkad u gradu nisi ti,

sad plaču sa mnom i uzdišu,

svi moji prošli su sni. 

3. Uzalud čekam te ja,

uzalud nadam se ja,

bez tebe tužan je grad,

ko zna gde ti si sad? 

4.Sada sam sam u svojoj bašti,

i venu ruže, čeznem ja,

a tebe mogu tek u mašti

da, draga, zagrlim ja!

 3, 4. 2.

Pesme srca i meraka

1. Piši mi

2. Izađi iz moje čaše

3. Zbog tebe

4. Ne vredi plakati

5. Čamac na Tisi

6. Somborske ruže

7. Jesenje lišće

8. Kaži zašto me ostavi

9. Podseti me šta to beše ljubav

10. Ne veruj

11. Bila je tako lijepa

12. Zbog jedne divne crne žene

13. Sve moje jeseni su tužne

14. Zar sam kriva samo ja?

15. Zvižduk u osam

16. Devojko mala

17. Samo jednom se ljubi

18. Ko te ima, taj te nema

19. Vino i gitare

20. Ako tebe ljubit ne smem

21.Osam tamburaša s Petrovaradina

22. Fijakerist

23. Mislio sam da je život

24. Ko je, srce, u te dirno

25. Bolujem  ja, boluješ ti

26. Na te mislim

27. Imam jednu želju

28. Svilen konac

29. Govori se da me varaš

30. Sad znanci smo samo

31. U lijepom gradu Višegradu

32. Uzmi sve što ti život pruža

33. Šta će mi život bez tebe, draga?

34. Teško mi je zaboravit  tebe

35. Ti bi hteo pesmom da ti kažem

36. Te oči tvoje zelene

37. Za jedan časak radosti

38. Zlatan prsten

39. Neko sasvim treći

40. Moji drugovi

41. Ljubav je samo reč

Odgovor moje prijateljice

Pitala sam prijateljicu da li sam je opteretila nekom molbom i time joj smetala. Odgovorila mi je:

Draga moja,
ako me pitaš da li mi na bilo koji način smetaš, evo ti odgovora!
1. Kad si tužna -- pomoći ću ti da se napiješ i složimo zaveru protiv onoga ko ti je naudio.
2. Kad si setna -- pokušaću da te izvadim iz gliba.
3. Kad se smešiš -- znaću da ti se pridružim.
4. Kad si uplašena -- znaću da te smirim, ukoliko nije nešto blesavo  da moram da te   pošteno ispsujem.
5. Ako si zabrinuta -- ispričaću ti takve strašne priče da shvatiš koliko  stvari tek mogu da  budu strašne, sve dok ne prestaneš da plačeš.
6. Ako si zbunjena, govoriću sasvim prosto.
7. Ako si bolesna -- Drzacu se fizički podalje od tebe, jer ne treba  sve da ti uzmem!
8. Ako padneš -- Ima da se iskidam od smeha dok te podižem na noge.
9. Zašto sve ovo pričam? Zatošto si ti moja prijateljica (the best!).  Živa ti i vesela meni bila i ostala!

Tvoja seja

Kineska mudrost

Parama možeš da kupiš kuću, ali ne i dom.

Možeš da kupiš postelju, ali ne i san.

Možeš da kupiš sat, ali ne i vreme.

Možeš da kupiš knjigu, ali ne i znanje.

Možeš da kupiš položaj, ali ne i poštovanje.

Možeš da platiš lekara, ali ne i da kupiš  zdravlje.

Možeš da kupiš život, ali ne i dušu.

Možeš da kupiš seks, ali ne i ljubav.

Mlada žena je sela na fotelju jednog vrelog dana, pijući ledeni čaj. Došla je u posetu svojoj majci. Dok su pričale o životu, o braku, o odgovornostima u životu i obavezama zrelih ljudi, majka je zamišljeno prodrmala  kockice leda u čaši i onda jasno i trezveno pogledala svoju ćerku.
''Nemoj zaboraviti svoje prijateljice”, rekla je “One će ti biti sve važnije,  kako budeš postajala starija. Koliko god budeš volela svog muža, koliko god budeš volela svoju decu, one će ti biti potrebne. Seti se da povremeno odeš negde sa njima, da radiš nešto s njima. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice, one su tvoje sestre, tvoje kćeri i ostale tvoje rođake. Biće ti potrebne druge žene. ženama su uvek potrebne druge žene.”
”Kakav savet”', pomislila je mlada žena.  Pa upravo sam se venčala! Zar nisam zakoračila u svet parova?  Ja sam udata žena, odrasla, nisam  mlada devojka kojoj su potrebne
prijateljice! Moj muž i porodica koju ćemo stvoriti biće sve što mi je potrebno da moj život učinim smislenim.
Ali ipak i nesvesna toga, ona  je poslušala svoju majku; nastavila je da održava veze sa svojim prijateljicama i tako sve više..  Kako su godine prolazile, ona je polako shvatala koliko je njena mama znala o čemu je govorila. I kako vreme i priroda stvaraju promene i misterije u životu svake žene,  a prave prijateljice ostaju oslonac za nju.
Nakon 40-ak godina življenja u ovom svetu, evo sta je naučila:
Vreme prolazi.
Život se dešava.
Distanca razdvaja.
Deca odrastaju.
Ljubav bledi.
Srca se slamaju.
Karijere se završavaju.
Poslovi dođu i prođu.
Roditelji umru.
Kolege zaboravljaju usluge.
Muškarci ne zovu onda kad su rekli.
Ali prijateljice ostaju tu, koliko god vremena i milja bile daleko od tebe. Prijateljica nikada nije toliko daleko da ne može biti tu kad je  potrebna. Kad budeš morala usamljenim putem i kad budeš morala sama, tvoje prijateljice će biti tu, sa strane, navijajući za tebe, moleći se za tebe, intervenišući u tvoje ime... I čekaće te na kraju, širom otvorenih ruku! Nekada će čak prekršiti pravila i ići sa tobom. Ili će prileteti i izneti te sa opasnog puta!
Drage moje, svet ne bi bio isti bez vas, ne bih bila ni ja. Kad smo započele ovu avanturu zvanu ženskost, nismo imale pojma o radostima i tugama koje su čekale na nas. Niti smo znale koliko ćemo biti potrebne jedne drugima, na raznim etapama...Sad znamo.

Čuvate li vaše spomenare? One sveske  malo čvršćih korica između kojih se ugnezde naša mladalačka razmišljanja, poneka ljubavna iskrica (kao, reći ću mu - joj, a da niko ne primeti osim prave osobe), riznice naših sanjarenja, škrinje pune uspomena? U mome zelenom spomenaru defiluju delom zaboravljeni, delom i sada pamćeni drugari i drugarice. Čuvam ga kao dragocenost, kao jednu od najslađih uspomena iz mladosti. Počinje uvodom autora: “Ko za spomen prijateljstva želi da mi pruži dar, neka želju srca svoga upiše u spomenar, i “Sve prolazi kao sjena, kao brzi morski val, samo jedno što ostaje - prijateljski je osećaj”. Da se zajedno podsetimo tih mladalačkih umotvorina? Prvi nastavak?

Ovaj spomenar zadržat će svu poetiku naše mladosti. Otvori ga češće! S njim ćeš držati u rukama sva naša mlada srca, sjetiti se svih prijatelja, pa i mene ( Melita).

Kada budeš ostarila, kada budeš baka, uzmi ovu knjigu, uspomenu đaka, u knjizi ćeš naći tada ime moje, ti se sjeti kolegice svoje! (Mirica)

Da se sreća bere kao cvijeće, dala bih ti pun buket radosti i sreće! (Božena)

Svako cvijeće vene, ali možda neće uvenuti sjećanje na mene (Ivna)

Čovek sazna da je bio sretan tek onda kada mislima luta po ruševinama izgubljene sreće (Branka).

Naše je srce riznica, ako ga odjednom isprazniš, onda si propala (Predrag)

Ako te ikada gorka reč povrijedi duboko u duši, pobjeđuj sve tužne i i okrutne misli, jer čovjek je velik tek onda kad prašta! (Jadranka M)

Život je samo borba, lijepi sni ga prate, tiho prođu mladi dani i nikad se ne vrate. Kada bijeli snježak prši, sva priroda tada vene, ali vijekom traju naše đačke uspomene (Smiljka)

Anka, dok si  mlada ne znaš što je nada, kada budeš veća znaćeš šta je sreća, šta je ljubav nećeš znati dok se nećeš gorko naplakati (Neda)

Mladost će brzo proći, kao proljetni sunčan dan, kad ostariš ti ćeš reći: to bijaše samo san! (Jadranka B)