"Ništa na svetu ne donosi toliku sreću kao sanjarenje."
(Ogist Roden, francuski skulptor,1840–1917.)
Pitam se, da me nema nekoliko dana ovde, ko bi to primetio? Paaaa...pa pet osoba sam sigurna da bi se zapitale gde sam se izgubila...za druge nisam...Pa da ne izazivam glavobolje, evo da najavim da me neće biti nekoliko dana na blogu, poslovne obaveze..a ostavljam jednog mačora i jednog psa da popune "prazninu".
Lekopisi [14]
Rođendani [54]
Moje priče [173]
Humor [356]
Lepota [198]
Generalna [44]
Mudrosti s neta [39]
Recepti [23]
Susreti [27]
Slikopisi [113]
Fotografija [12]
Moje pesme [104]
Praznici [10]
Knjiga Blogograda [7]
Muzika [7]
Ples [16]
Blog [8]
Restorani [4]
"Ništa na svetu ne donosi toliku sreću kao sanjarenje." [0]
07/10/2009, 08:59
Primetio...
07/10/2009, 09:13
Stepskivuče, mašem prvom zapažaču...i krećem
07/10/2009, 09:24
Svako odlazi da se jednom vrati.
07/10/2009, 09:39
Ima i onih koji znaju da se nemožeš izgubiti.Sretno.Pozdrav.
07/10/2009, 10:56
Sretan put,
Dobar provod
...i mačor će te sigurno sačekati na povratku:)))
07/10/2009, 13:05
Propusnica napisana, cekamo te doco.
:))
Sracan put.
:))
07/10/2009, 13:48
Svi bi primjetili...pa ti si dusa ovog bloga...Ne znam da li negdje putujes ili si sa necim drugim zauzeta,u svakom slucaju zelim ti srecu...:)
07/10/2009, 14:48
Ja uvek primetim kad prodje dan, a tvog posta nema...
Volim te mama.
Nedostajaces mi, ali te cekam :)
07/10/2009, 14:54
Srećan put sanjarenje, i vrati nam se brzo!!!
07/10/2009, 18:41
Ма нема шансе да се не би приметило! Поздрављам те и ево већ сад чекам твој скори повратак на блог. Свако добро и с Богом остај.******
07/10/2009, 20:20
znam dcca si lepo stigla, pa i dalje uživaj u lepom vremenu i prijatnom okruženju.
Prijatno!
07/10/2009, 20:53
Uhhh, nemoj ni da pomislis da nestanes! To ne dolazi u obzir ni pod razno!
08/10/2009, 09:15
Nisu ispunili prazninu.
08/10/2009, 09:22
Hajde, hajde, nek ide zena...Nek radi... Ovde samo gubi vreme sa nama besposlicarima, a tamo pacijenti pate...
Sretan put i javi se pismom ili razglednicom! (mig)
08/10/2009, 09:25
Rene,nedođe li brzo postaću i ja pacijent..pozdrav tebi..
08/10/2009, 09:29
Ooooo, Joco moj, pa nisi se ti tako, s oprostenjem, vezo za Sanjarenje?
Vratice se ona, ne moze ona bez nas.
08/10/2009, 09:33
Na čvor,koji se nedreši.
09/10/2009, 21:22
Praznina i današnja,
bez sanjarenja.
09/10/2009, 21:42
Slažem se Jovane, bez Sanjarenja je sve prazno...
A i ostali blogeri su se nešto pritajili, kakva pustoš vlada na blogu...
11/10/2009, 10:34
Sanjarenje, kad ćeš nam se vratiti, meni baš nedostaješ
:( Ova pesma me podseća na tebe:
http://www.youtube.com/watch?v=trX6Go7fI1Y
11/10/2009, 14:43
Nažalost, dragi moji, samo se u prolazu javljam...otišla na nešto lepo i nastavila s nečim neizmernim tužnim...moja mama iznenada ode u rajske predele...
11/10/2009, 16:18
Sanjarenje, tako mi je žao, primi moje saučešće...
11/10/2009, 16:25
Primi saučešće...Teško je kada nas napuste nama drage osobe..Praznina ostaje...
11/10/2009, 16:48
Sanjarenje, primi moje saučešće...
11/10/2009, 16:58
Sanjarenje,primi moje saučešće,iskreno žaljenje za tvoju tugu..
11/10/2009, 18:24
Sanjarenja56. Moje iskreno saučešće.
11/10/2009, 20:07
mama,
tako mi je zao... :(
Znam kako ti je, i da si neutesna... ali ti si jaka, i izdrzaces sve. Moje saucesce.
12/10/2009, 00:16
Ja tek sada vidim sta se desilo.
Primi moje saucesce i budi jaka.
13/10/2009, 10:58
Sanjarenja, sigurno si pomislila da sam i ja jedna od onih koja ne pitam gde si, i bila bi ti duša grešna. A nije tako.Nedelju dana kada kliknem na tvoj blog stoji STRAŠNI HOGAR.Nisam znala dok me ne naučiše kako da pronađem najnoviji post na blogu.Zato ti se iskreno izvinjavam.Ne obećavam da ću prokomentarisati svaki tvoj post, ali ti za mene ostaješ jedna od vrednih poštovanja, jedna od kojih, svi koji gube nadu i lepotu života,imaju šta naučiti. Zaista, svima nam u tom pogledu možeš biti uzor.
Želim ti da ti svi dani u životu budu ispunjeni vedrinom.
14/10/2009, 14:21
Hvala svima na toplim rečima.
25/10/2009, 11:15
NAravno sa zakasnjenjem citam ovaj tvoj post i nekako se rastuzih. Ko ce primetiti da nepostojimo. Kad se moja sveca ugasi, ama bas niko. Ja nepostojim. Ja sam nevidljiv. A ipak bi zeleo da sam vidljiv. To je zelja nas svih. Da postojimo i ostavimo trag. Mozda su deca odgovor na pitanje, sta je besmrtnost. Ne znam. Jedino znam da je jesen ponekad tuzna. Zasto? Verovatno zbog kise i uvelog lisca.
25/10/2009, 11:18
Boki, ti si primetio ovaj post i slatko napisao:"Uhhh, nemoj ni da pomislis da nestanes! To ne dolazi u obzir ni pod razno!". Samo sada ga gledaš drugačije, jer je doviđenja zamišljeno na jedan način, a ispalo je nešto sasvim drugo...
Ko će primetiti kad nas nema? Smrt ne dolazi sa smrću, nego sa zaboravom. Kad nestane poslednji koji nas pamti, nestajemo i mi. Možda zato mnogi žele da ostave trag na papiru, u knjigama, jer one višestruko nadžive autora.
27/10/2009, 14:21
Jer mene nema!
Ja samo zelim,
da budem negde ...
A kada mislis da je kraj,
ja kazem daj bejbi, daj.
A kada mislis da sam tvoj,
ja kazem ne, ne, ne.
.....
Gile & Elektricni orgazam
(zestoka pesmica)
02/02/2010, 19:31
Nazalost ja moram da glasam za sve
16/02/2010, 22:21
Fantastic post I hope you dont mind if I link to it from my beauty tips website.
24/03/2010, 19:22
E, Garfild je strava, obozavam ga!
18/08/2010, 21:53
blog blog blog.