Zastanimo na tren. Setimo se. Zamislimo se nad onim što će se tek desiti. Vredi. Znate da retko postavljam video klipove. Ovaj vredi. Saznaćete šta je to...
[ Mudrosti s neta
]
31 Maj, 2011 09:53
[ Moje priče
]
30 Maj, 2011 11:41
Možda spadam u izumrle primerke koji su uvek mnogo voleli školu. Žalila sam kad sam završila osnovnu školu, bi mi žao i rastanka s gimnazijom, pa sam upisala ono što se uči celog veka i posle fakulteta stalno učim. Sećam se svih svojih dobrih učitelja i nastavnika. Čemu su me naučili, kakvi su bili. A deci sam pričala, kad sam ih u prvi razred ispraćala, da će tamo imati mnogo predmeta i jedan koji drugi smatraju predmetom, a ustvari je igračka za mozak – matematika. Tako su matematiku prihvatili od početka i igrali se njome, pa postizali zavidne uspehe.
Govorila sam im o mojoj školi, o biserima mojih nastavnika, a najradije bih pričala kako je nastavnik muzičkog u gimnaziji doneo gramofon na čas i pustio nam simfonijsku poemu „Vltava“ od Smetane, objašnjavajući nam od početka do kraja poeme šta VIDIMO, kako pomoću zvukova gledamo nastajanje Vltave, kuda ona protiče, šta vidimo na njenim obalama, i kako na kraju mi ostajemo na mostu u Pragu i posmatramo reku kako teče ka svom ušću. Naučila sam ceo tok Vltave, a da je nikad nisam videla. Takve časove nemoguće je zaboraviti. Mnogo godina kasnije, kad ne bih razumela zašto u školi moji momci ne vole baš sve i zašto imaju primedbe na obrazovni sistem, oni bi mi odgovorili:
„Shvati, nas niko ne uči da GLEDAMO muziku!“
Govorila sam im o mojoj školi, o biserima mojih nastavnika, a najradije bih pričala kako je nastavnik muzičkog u gimnaziji doneo gramofon na čas i pustio nam simfonijsku poemu „Vltava“ od Smetane, objašnjavajući nam od početka do kraja poeme šta VIDIMO, kako pomoću zvukova gledamo nastajanje Vltave, kuda ona protiče, šta vidimo na njenim obalama, i kako na kraju mi ostajemo na mostu u Pragu i posmatramo reku kako teče ka svom ušću. Naučila sam ceo tok Vltave, a da je nikad nisam videla. Takve časove nemoguće je zaboraviti. Mnogo godina kasnije, kad ne bih razumela zašto u školi moji momci ne vole baš sve i zašto imaju primedbe na obrazovni sistem, oni bi mi odgovorili:
„Shvati, nas niko ne uči da GLEDAMO muziku!“
[ Humor
]
29 Maj, 2011 12:15
Najveće čudo na svetu. Zna li neko veće?
Možda ovo najnovije?
[ Ples
]
28 Maj, 2011 10:57
Svake godine plesno pozorištance "Princ" nauči oko 300 dece iz beogradskih obdaništa, uzrasta 3-5 godina, da izvede plesnu predstavu. Miodrag Jendrišek -Mića, plesna legenda, napiše nadahnut pedagoški sjajan scenario, pa sa svojim glumcima uigra predstavu, čiju svaku scenu deca oslikaju plesom. Tako su ranije pričali o životu Nikole Tesle, o Odisejevim putovanjima itd. U nedelju 29.5. u Domu sindikata u 11 i 13,30h "Princ" postavlja pred decu dilemu "Šta ću biti kad porastem?" U izboru zanimanja deci će pomoći fokstrot, valcer, čarlston, samba, ukupno 21 ples. One koji su u Beogradu i blizu Beograda toplo pozivam da uživaju u jedinstvenoj predstavi na čijem kraju će čuti čuveni pozdrav "Hvala! Doviđenja! Do sledeće bajke- igrajte se s decom, očevi i majke!" Vidimo se u Domu sindikata! Povedite decu, unuke ili bar same sebe!
[ Moje priče
]
27 Maj, 2011 11:14
Kad sam svojevremeno zacrtala kakvu decu želim, tražila sam: da budu zdrava, pametna i šarmantna. Sve će drugo postići ako ovo troje imaju. Nisam lako došla do njih, o, ne, sasvim suprotno tome. Ali izborila sam se sa svim NE u medicini i pobedila.
Prvi je šarmantna pametnica, Bog nek mu i nadalje zdravlje da. Mlađi je osmeh od uva do uva, a klikeraš kakvih je malo. Uvek bi kao dete “minirao” autoritete, a ispadao najbolji, i njegovi su nastavnici shvatali, pa čak i mene podučavali: ”Čini Vam se da on ne prati, ali on sve upija, i najbolji je!”
Naravno, kao mlađi teže se izborio za svoje mesto u porodici. Tata bi mu počesto znao reći:” Mali, nemaš ti pojma!” na što bi se meni kosa dizala na glavi (i kvarila mi frizuru). A njemu bih pripretila: ”Pametan si isuviše, neću ti dozvoliti da zbog lenjosti postigneš manje u životu nego što možeš!”
I dođe vreme kad su poželeli da porede svoju pamet. Stariji uđe u Mensu lako. Mlađi sačeka svoj red, ode, i kasnije stiže papir: IQ preko 156, naši testovi to ne mogu izmeriti, spada u do 1% najinteligentnijih u populaciji. Jedva sam dočekala da tati pokažem papir: ” Čik mu sada kaži - mali, nemaš ti pojma!”
Prvi je šarmantna pametnica, Bog nek mu i nadalje zdravlje da. Mlađi je osmeh od uva do uva, a klikeraš kakvih je malo. Uvek bi kao dete “minirao” autoritete, a ispadao najbolji, i njegovi su nastavnici shvatali, pa čak i mene podučavali: ”Čini Vam se da on ne prati, ali on sve upija, i najbolji je!”
Naravno, kao mlađi teže se izborio za svoje mesto u porodici. Tata bi mu počesto znao reći:” Mali, nemaš ti pojma!” na što bi se meni kosa dizala na glavi (i kvarila mi frizuru). A njemu bih pripretila: ”Pametan si isuviše, neću ti dozvoliti da zbog lenjosti postigneš manje u životu nego što možeš!”
I dođe vreme kad su poželeli da porede svoju pamet. Stariji uđe u Mensu lako. Mlađi sačeka svoj red, ode, i kasnije stiže papir: IQ preko 156, naši testovi to ne mogu izmeriti, spada u do 1% najinteligentnijih u populaciji. Jedva sam dočekala da tati pokažem papir: ” Čik mu sada kaži - mali, nemaš ti pojma!”
