[ Moje priče
]
30 Maj, 2011 11:41
Možda spadam u izumrle primerke koji su uvek mnogo voleli školu. Žalila sam kad sam završila osnovnu školu, bi mi žao i rastanka s gimnazijom, pa sam upisala ono što se uči celog veka i posle fakulteta stalno učim. Sećam se svih svojih dobrih učitelja i nastavnika. Čemu su me naučili, kakvi su bili. A deci sam pričala, kad sam ih u prvi razred ispraćala, da će tamo imati mnogo predmeta i jedan koji drugi smatraju predmetom, a ustvari je igračka za mozak – matematika. Tako su matematiku prihvatili od početka i igrali se njome, pa postizali zavidne uspehe.
Govorila sam im o mojoj školi, o biserima mojih nastavnika, a najradije bih pričala kako je nastavnik muzičkog u gimnaziji doneo gramofon na čas i pustio nam simfonijsku poemu „Vltava“ od Smetane, objašnjavajući nam od početka do kraja poeme šta VIDIMO, kako pomoću zvukova gledamo nastajanje Vltave, kuda ona protiče, šta vidimo na njenim obalama, i kako na kraju mi ostajemo na mostu u Pragu i posmatramo reku kako teče ka svom ušću. Naučila sam ceo tok Vltave, a da je nikad nisam videla. Takve časove nemoguće je zaboraviti. Mnogo godina kasnije, kad ne bih razumela zašto u školi moji momci ne vole baš sve i zašto imaju primedbe na obrazovni sistem, oni bi mi odgovorili:
„Shvati, nas niko ne uči da GLEDAMO muziku!“
Govorila sam im o mojoj školi, o biserima mojih nastavnika, a najradije bih pričala kako je nastavnik muzičkog u gimnaziji doneo gramofon na čas i pustio nam simfonijsku poemu „Vltava“ od Smetane, objašnjavajući nam od početka do kraja poeme šta VIDIMO, kako pomoću zvukova gledamo nastajanje Vltave, kuda ona protiče, šta vidimo na njenim obalama, i kako na kraju mi ostajemo na mostu u Pragu i posmatramo reku kako teče ka svom ušću. Naučila sam ceo tok Vltave, a da je nikad nisam videla. Takve časove nemoguće je zaboraviti. Mnogo godina kasnije, kad ne bih razumela zašto u školi moji momci ne vole baš sve i zašto imaju primedbe na obrazovni sistem, oni bi mi odgovorili:
„Shvati, nas niko ne uči da GLEDAMO muziku!“
30/05/2011, 11:46
Ne niko nas ne uci kako da gledamo muziku,da gledamo knjige,da gledamo zivot...a najmanje da GLEDAMO ljude.
Ti to umes.Zato si posebna.
30/05/2011, 12:03
Ja se tako osecam dok citam.
Uvek sam negde tamo.
30/05/2011, 12:20
S obzirom kolike su plate zaposlenih u skolstvu, ne cudi me da su profesori izgubili volju i elan da kvalitetno rade sa djecom. Prioritet im je, ipak, briga za samoodrzanje. Protiv iskonskih nagona se ne moze :)
reci cemo samo CAST IZUZECIMA,i zahvaliti se entuzijastima kojih jos, iskreno se nadam, ima:)
30/05/2011, 12:47
Ona škola u koju su moji roditelji išli i ona u koju sam ja išla se znatno razlikuje. I osnovna i srednja. Obožavam da slušam mamine priče o profesorima i njihovim biserima. Imala sam čast da jednog i upoznam. Učenici su mu ispred imena ubacili Bata. Izgrlio je i izljubio mamu kad je video.
A meni se moji profesori jedva i javljaju. Pojedini me se i ne sećaju. Dožive učenike valjda kao nešto što dođe,prođe i na šta ne vredi gubiti vreme, pamtiti imena i prezimena. Pitam se samo kako li će biti mojoj deci.
Nije ovo osuda prosvetnih radnika, shvatam da je njima teško, pogotovo sada kad su deca podivljala i kada ih zakon brani i kad ne treba, ali da samo malo više zainteresuju učenike za nastavu umesto što izrecituju gradivo kao pesmicu bilo bi mnogo drugačije.
Čast izuzecima naravno. Kod mene je bio takav samo jedan. Čovek pun životnog znanja, vedrine i dobrote. Iako je predavao potpuno drugi predmet koji sa matematikom veze nema, kad god bi imali pismeni ili kontrolni odvojio bi ceo čas i pokazivao nam šta god bi smo ga pitali. Pre par godina mu je jedan učenik napravio skandal i kako čujem on se od tad povukao, pretvorio u one ostale profesore kojima je bitno da su u učionici par minuta posle zvona i da izađu čim se zvono oglasi.
30/05/2011, 12:51
malo je dobrih pedagoga koji umeju na jednostavan neopterecujuci nacin da prenesu znanje, koji umeju da nas nauce da budemo ljudi sto je najteze :) velliki poz
30/05/2011, 14:58
Unajedina, tih lekcija nema više. Ko je naučio, naučio je. A i ti si naučila :)
30/05/2011, 14:59
Casper, pa mislim da je to jedini pravi način čitanja- prebaciti se "negde tamo"
30/05/2011, 14:59
Spinner, ima još entuzijasta u prosveti, ali lagano izumiru.
30/05/2011, 15:01
Biljana, žao mi je čuti da se izuzetku od profesora, kojeg tako lepo opisuješ, desilo nešto što mu je uništilo entuzijazam.
30/05/2011, 15:02
Gasstrocity, malo ih je, ali se bar pamte zauvek!
30/05/2011, 15:07
Počeh komentar, pa ga obrisah... pa post, pa i njega frknuh... uhvatila me lenost:))
30/05/2011, 15:40
AnaM, serviram ti Prag, a tebe hvata lenjost? Ma nemoj!
30/05/2011, 15:44
Bila sam u Pragu... dopalo mi se, a post o školovanju sad objavljen je posledica tvoje muzike u školi:))
Znam znam...ubićeš me:))
30/05/2011, 16:00
Anam, ti si kanda danas ustala na levu nogu?
31/05/2011, 01:34
Школе се уче на разне начине од разних учитеља и не престаје да се учи докле год дишемо. А могу да разумем твог наставника, јер сам и сама више окренута музици без текста, како бих могла да је, слушајући, гледам. :)
А волех и матиш. :)
31/05/2011, 15:00
Pričalice, razumemo se...a muzika ima veze s matišem, to znaš.
31/05/2011, 20:55
Ima jedna anegdota, ne sećam se odkle je znam, kad je tinejdžer imao komšiju mladog doktora, koji mu je davao opravdanja za izostanke iz škole.
I kada je mladi doktor spremao specijalistički ispit, dođe mu klinac opet za opravdanje, pita ga šta radiš doco, a ovaj će: Evo, učim, na to će klinac: Ko zna zna, a ko ne zna mora da uči.
I našoj "pravnoj državi" se tako često menjaju propisi, tman naučim, oni donesu novi, slično je to, ali nije isto, ipak je vama teže.