Valcer

Oduvek sam lako nalazila deteline sa četiri lista. Bar po jednu nosim u svim dokumentima i carinici se uvek nasmeju kad je vide u pasošu, poneko se iznervira kad vadi iz futrole pasoš, pa ispadne detelina, i valja je vratiti... Kad bi se pripremala važna zgoda, zacrtala bih detelinu koja će toj zgodi doneti sreću, i potražila bih je. Ako je nađem, što se uglavnom događalo, događaj bi lepo protekao. Ako je ipak ne nađem, nije išlo glatko. Tako sam nalaženje ili nenalaženje srećne deteline shvatala kao znak. Talenat nalaženja  detelina s 4 lista prenela sam na sinove, pa me stariji lako nadigravao, kad ja nađem pet, on će deset! Jednom mu se otac na Kalemegdanu požalio da nikad nije našao srećnu detelinu, na što se dečak  brzo izgubio, i nakon  nekoliko minuta pozvao: „Dođi i uberi je sam!“ Otac je ubrao pokazanu detelinu, a oko nje smo našli ravno 42 za deset minuta! Polje sreće! Kad je kuma slavila 58. rođendan, napravio joj je čestitku od srećnih detelina, 50 sa četiri lista i osam sa po pet listića! Baš me zanima da li je iko drugi dobio takvu čestitku!
Požali mi se tako dragi da nikad nije našao detelinu sa četiri lista. Tvrdio je da takvih oko njegove kuće nema. „Nema?“ upitah i iziđoh na terasu. Sa šest metara udaljenosti spazila sam četverolist.
„Ja ne vidim ni ogradu. Kako si ti videla detelinu?“ reče mi on, ne verujući.
„Eno je 20 cm desno od maslačka!“ odgovorila sam, sišla u baštu i 20 cm desno od maslačka ubrala viđenu detelinu. Potražih naokolo, i još sam tri našla. Svima je pričao o tom neobičnom nalaženju. Podučila sam ga, ako zaista želiš da je nađeš, ako joj nameniš određenu želju, zadatak, naći ćeš je. „Ja hoću da nađem dve!“reče mi kasnije, usred  novog polja detelina.
„Zamislio si želju? Potraži je!“ rekoh. Prvo sam ugledala jednu na tom polju i dala mu da je ubere. Malo dalje sam je našao dve, jednu pored druge!
„Ko sreću traži, sreću nađe!“ zaključio je.

Retko pišem aforizme, ali neki se naprosto sami napišu :)

1.Ne pričajte mi masne viceve. Ja sam na dijeti.

2.Ja sam čist genije. Kad se okupam.

3. Ranije je važio vic da je san svake sestre da se uda za doktora.
Kažu da se sprema venčanje sestre i doktorke u Minhenu.
Da li je sada san sestara da se udaju za doktorke?

Pio je dosta i često. Bilo je dana kad se jedva treznio. Majka mu nije bila srećna zbog toga, a ni drugi. Imao je samo jedno valjano pravilo: i najpijaniji bi oprao noge pre spavanja.
Jedne noći vratio se kući pijan k’o nikad. U neko doba probudio se cvokoćući. Zašto mu je toliko hladno?
Na nogama mokre čarape. Oprao je noge kao i uvek. Samo nije skinuo čarape...

Jedno lagano nagradno pitanje u četiri dela. Crkva?

Restoran?

Dopalo bi se AnaM. Povod je lako pogoditi, svadba. 

Na vratima neba stoji jedan jako ljut čovek i urla:- Pa šta se dešava ? Šta ja tu radim ? Pogledajte me! Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad  sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite !
- Još nam se nikada nije desilo da pogrešimo, odgovori Sveti Petar, ali proveriću. Kako se zovete?
- Morić. Tomislav Morić..
- Koje vam je zanimanje?
- Vozač bagera.
- Ah...da, evo, našao sam vas. Tomislav Morić, vozač građevinske mehanizacije... E, pa, gospodine  Moriću, prema našim podacima Vi ste umrli od starosti.
-Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
- Pa ne znam, odgovori sveti Petar, sabrali smo sve sate rada koje ste obračunali u Kolubari i to  ispada 128 godina...

 Ćerka majci...
"Mama, opet smo se posvađali, ja to ne mogu izdržati! Doći ću da živim s  tobom!"
Majka odgovori: "Ne, draga, on mora platiti za svoje greške! Ja ću doći da živim s vama!"