Valcer

 Republika Srbija ima danas 6.437.460 stanovnika.

 Od toga je oko 2.200.000 penzionera. Ostaje dakle

 4.237.460 stanovnika koji moraju da obavljaju sve poslove.

 Ako odbijemo 1.450.000 dece i učenika, te oko 450.000 

 studenata, ostaje 2.337.460.

 Tu je još 650.000 nezaposlenih i oko 1.600.000 službenika

 koji jedva nešto rade. Ostaje dakle 87.460 ljudi.

 70.000 ih je na službi u vojsci, a 17.458 ih se nalazi u

 zatvorima. Prema tome ostaju samo dva siromaha koji moraju

 raditi sav posao:

 TI i JA.

 A šta ti radiš? Sediš pred kompjuterom i čitaš viceve?!

 Nije onda ni čudo što sam ja jedina

koja nešto radi u ovoj državi

Nemojte mi reći koliko ste stari; ionako ćete lagati - ali malo matematike vezane za vaše restoranske navike i eto odgovora!

MOLIM VAS DA NE POKUŠAVATE VARATI TAKO ŠTO ĆETE POGLEDATI KRAJ POSTA!
Za manje od minuta znaćemo odgovor.

Ovo je sve dobra zabava, ali i zaista funkcioniše.
1.      Prvo odaberite broj željenih odlazaka u restoran preko sedmice (mora biti veći od jedan, ali manji od 10)
2.      Pomnožite taj broj s 2, samo zato da bolje izgleda.
3.      Dodajte 5.
4.      Pomnožite rezultat s 50.  
5.      Ako je vaš rođendan ove godine već prošao, dodajte 1758.
A ako tek dolazi onda dodajte 1757.  
6.      Sada oduzmite četverocifreni broj godine kada ste rođeni.
Rezultat bi trebao biti trocifreni broj.

Prva cifra je broj odlazak u restoran koji ste izabrali.
   
Sledeće dve cifre su:

VAŠA STAROST! ------ (O DA, ITEKAKO!)  

Čitajući Remarka o grozomornoj nemačkoj inflaciji, bila sam ubeđena da je tako nešto nemoguće doživeti i preživeti. Ali po jevrejskoj kletvi “Dabodga imao, pa nemao”- shvatila sam. Čuvena naša 1993, u crno zavijena, godina hiperinflacije pod sankcijama, jedna je od mojih najkošmarnijih noćnih mora, uz ratnu 1999. Vreme kada ničega nije bilo, a i to je bilo preskupo, kada se živelo na čekove na poček, kada su na kasi posebni ljudi pomagali u popunjavanju čekova sa ciframa na 9, 12 ili više nula, kada su se cene menjale 5 puta dnevno, pa je jaje ujutro koštalo milion dinara, a uveče 5 miliona…Kada smo preko sindikata nabavljali brašno i šećer u džakovima, iz robnih rezervi, pa posle mesili hleb. Kako smo svi bili dobri pekari! Razmenjivali su se recepti za hleb, zemičke, embargo kolač bez jaja. Bili smo željni svega, osnovnih prehrambenih i higijenskih potrepština. Kad mi po vezi familija iz Makednije ili Hrvatske pošalje paket sa kalodontima, deterdžentom za veš ili mlekom u prahu, gde ćeš veće sreće! Moja plata vredela je 3 kutije keksa, penzija jedno mleko. Na kraju meseca uplati se 10 maraka i pokriju svi izdati čekovi. A 10 maraka veliko kao kuća!

I ko je ta Milka, pitate se vi. Tajkun koji mi je pomogao u toj bedi? O, ne , ne. Veću sirotinju od Milke teško da možete zamisliti. Zbrkana, zbunjena, polupismena, posle desetak ponavljanja objašnjenja šta treba da uradi -  možda i shvati, pa je mnogi zaobilaze. Ali je komšiluk obilazi i pazi, što govori da je omiljena, kao dobar čovek. E, ta i takva Milka dođe čuvene 1993. u moju ambulantu sa tri hleba u kesi. Uspela da odčeka red i kupi ta tri hleba, od kojih će živeti sledećih nekoliko dana. Pa se setila da ja ne mogu čekati red, jer radim, i da ću ostati bez hleba, i  pruža mi jedan hleb. Kad vam neko da trećinu svega što ima, koliko je to bogatstvo?  Smete li to uzeti? Ne. Najljubaznije ubedih Milku da sam uspela da ulovim hleb pre dolaska na posao (što je bilo  apsolutno nemoguće) i da zadrži svoj dragoceni hleb, posle odcmizdrim na takvu dobrotu, i kod kuće mesim i pečem hleb istog dana. Ali otada Milka kod mene, evo već 15 godina, dolazi preko reda, kao VIP  osoba, i njoj se sva vrata otvaraju. Ocenite da li je zaslužila!

Cave znači: pazi se, čuvaj se! Milku ću uvek rado primati. A godinu kao što je bila prokleta 1993, hvala na pitanju, ne pristajem da primim nikada više! A neki se baš trude u tom pravcu,  da repriziramo…voda ih odnela…

Brat i ja smo danas pojeli celu teglu pekmeza.
Večeras ćemo dobiti ili proliv ili batine!

Ne razumem zašto se mama toliko ljuti što sam razbio vazu.
Ionako je bila kineska, a ne naša!

U televizoru rade mali ljudi, a u radiju njihova deca!

Baka nam je otišla na onaj svet.
Sad i mi imamo nekog u inostranstvu!

Pogodili smo loptom komšijinu ženu.
Sad nam je komšija glavni sponzor.

Našoj komšinici mama gleda u šolju, a tata u noge!

Moja sestra je opet položila razred sa svim peticama.
Ona to meni namerno radi!

Ujna Mica je opet u drugom stanju.
Njoj je drugo stanje u stvari prvo!

Mami i tati danas je godišnjica braka.
Za to svi znamo sem tate.

Kad se mama i tata zaključaju u spavaću sobu
ja u narednih sat vremena mogu da radim šta hoću.
Što ja volim taj seks!

Pitao sam tatu zbog čega on brije bradu, a mama noge.
On kaže da se svako brije onde gde ga ljudi gledaju.

Za vas koji imate roditelje,
Za vas koji ste roditelji,
Za vas koji ste imali roditelje,
Za vas koji znate one koji imaju roditelje
I za vas koji poznajete nečije roditelje.

Dragi sine,
sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumeti. Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv. Seti se sati koje sam potrošila, dok sam te tome naučila.
I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me
prekidati, saslušaj me! Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre no što si utonuo u san. Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ušao u kadu.
Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s podsmehom na licu. Ja sam tebe naučila mnoge stvari:
pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.
Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo
vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za glavom, nemoj se
uznemiravati. Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to da sam s tobom i da me znaš slušati.
Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem.
Sama znam najbolje kada mi je hrana potrebna, a kada ne.
Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku
jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake.
I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti,
ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti.
Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim greškama, želela samo
najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života.
Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao
pored sebe takvu. Budi pored mene i pokušaj me razumeti i pomoći mi
tako kao što sam ja pomagala tebi, kada si počeo živeti. Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam sačuvala za
tebe i pre nego si se rodio.
Volim te sine!

Tvoja mama!