Čitajući Remarka o grozomornoj nemačkoj inflaciji, bila sam ubeđena da je tako nešto nemoguće doživeti i preživeti. Ali po jevrejskoj kletvi “Dabodga imao, pa nemao”- shvatila sam. Čuvena naša 1993, u crno zavijena, godina hiperinflacije pod sankcijama, jedna je od mojih najkošmarnijih noćnih mora, uz ratnu 1999. Vreme kada ničega nije bilo, a i to je bilo preskupo, kada se živelo na čekove na poček, kada su na kasi posebni ljudi pomagali u popunjavanju čekova sa ciframa na 9, 12 ili više nula, kada su se cene menjale 5 puta dnevno, pa je jaje ujutro koštalo milion dinara, a uveče 5 miliona…Kada smo preko sindikata nabavljali brašno i šećer u džakovima, iz robnih rezervi, pa posle mesili hleb. Kako smo svi bili dobri pekari! Razmenjivali su se recepti za hleb, zemičke, embargo kolač bez jaja. Bili smo željni svega, osnovnih prehrambenih i higijenskih potrepština. Kad mi po vezi familija iz Makednije ili Hrvatske pošalje paket sa kalodontima, deterdžentom za veš ili mlekom u prahu, gde ćeš veće sreće! Moja plata vredela je 3 kutije keksa, penzija jedno mleko. Na kraju meseca uplati se 10 maraka i pokriju svi izdati čekovi. A 10 maraka veliko kao kuća!

I ko je ta Milka, pitate se vi. Tajkun koji mi je pomogao u toj bedi? O, ne , ne. Veću sirotinju od Milke teško da možete zamisliti. Zbrkana, zbunjena, polupismena, posle desetak ponavljanja objašnjenja šta treba da uradi -  možda i shvati, pa je mnogi zaobilaze. Ali je komšiluk obilazi i pazi, što govori da je omiljena, kao dobar čovek. E, ta i takva Milka dođe čuvene 1993. u moju ambulantu sa tri hleba u kesi. Uspela da odčeka red i kupi ta tri hleba, od kojih će živeti sledećih nekoliko dana. Pa se setila da ja ne mogu čekati red, jer radim, i da ću ostati bez hleba, i  pruža mi jedan hleb. Kad vam neko da trećinu svega što ima, koliko je to bogatstvo?  Smete li to uzeti? Ne. Najljubaznije ubedih Milku da sam uspela da ulovim hleb pre dolaska na posao (što je bilo  apsolutno nemoguće) i da zadrži svoj dragoceni hleb, posle odcmizdrim na takvu dobrotu, i kod kuće mesim i pečem hleb istog dana. Ali otada Milka kod mene, evo već 15 godina, dolazi preko reda, kao VIP  osoba, i njoj se sva vrata otvaraju. Ocenite da li je zaslužila!

Cave znači: pazi se, čuvaj se! Milku ću uvek rado primati. A godinu kao što je bila prokleta 1993, hvala na pitanju, ne pristajem da primim nikada više! A neki se baš trude u tom pravcu,  da repriziramo…voda ih odnela…