Ukrca se časna sestra u voz, sedne u kupe i voz krene.
Vozi se ona kad preko puta ugleda poznato lice.
Zena, sređena, bunda, nakit, kožne
čizme, ludi komplet, frizura, nokti. Gledaju se one u čudu, gledaju.
E jesi to ti, Nadice? Kako si?
Dugo
se nismo videle!
Ispričaju
se one gde je koja bila svih ovih godina,
šta se dogodilo i tako dalje. Ne da
časnoj sestri vrag mira pa je pita:
Nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako...?
Kaže žena:
Ma,
neugodno mi je, ali jedna divna noć i evo....
Voze se one dalje, kad
opet časna:
Izvini, ali ove
čizme, otkud....?
Ma,
baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo..
Časna
sestra:
Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba...?
Ma, eto, jedno prekrasno
zimovanje, i evo...
Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim
putem.
časna sestra dođe u samostan,
već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne.
Kad usred noći čuje neko tiho kuca!
Časna sestra upita: Ko je?
Ja sam, fra Jozo! – tiho će fratar.
Časna sestra: Ma dođavola i ti i tvoje karamele!!!
