Jedan od onih profesora matematike što vole reći: "Samo Bog zna za 5, ja znam za 4, a vi, u najboljem slučaju, možete dobiti 3", odlučio iznenaditi klince, pa im zadao neobičan zadatak, otprilike ovako:
"Zamislite da ste, sa još 25 putnika, u autobusu, koji se kreće brzinom 60 km/h, pravac jugozapad, temperatura je +20 °c, pored puta teče potok u kome je temperatura vode +14°c, šoferu fale 2 prednja zuba, i subota je... Koliko ja imam godina?"
U razredu, naravno, muk, profa se slavodobitno smeje....
Mali Perica diže 2 prsta.
Profa (cinično): "Ajde..."
Perica: "Vi imate 44 godine."
Profa: "Bravo! Kako si pogodio?"
Perica: "Pa jednostavno... Kod nas u kvartu ima jedan Mika, on ima 22, i svi kažu da je polu-idiot."
Zaposlio se Mujo kao vodič u muzeju. Pošto nije imao pojma ni o čemu, izmišljao je. Vodeći grupu turista zastane kraj jednog eksponata i kaže:
"Ovo je lоbanja od cara Murata!"
"A ova manja? " upita jedan posetilac.
"To je isto njegova, samo kad je bio mali!"
Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac, počeli govoriti o ponosu i tako krene Amerikanac:
"Ja sam ponosan na CIA, sve zna čak i pre nego što se nešto dogodi!"
Francuz:"Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako!"
Turčin:"Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti!"
Bosanac:"Ja sam ponosan na sebe!"
Svi ga pogledaju i pitaju: "A zašto?"
"Juče sam j... Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!!
Što za Crnogorca znači poslovica: "Nikad nije kasno"?
Uvijek je rano, jado, uvijek!
Dobio Crnogorac prvu penziju.. Gleda je on i kaže:
E, oca im! Za isti rad dobio sam dvostruko manje para! Neke veoma poštuju muža... 
Neki vole skijanje na vodi....
A neki razmišljaju o porezu...
Neki pak nailaze u životu na stalna iznenađenja
Ona je imala 6 izgubljenih trudnoća, svaka veća, zadnja od 5 meseci. Koliko joj je bilo teško da se toliko puta raduje i razočarava, suvišno je reći. Malo ko ostaje normalan. Ona je ostala borac. Rešila je, biće majka, pa neka se i planeta zaustavi ako baš mora! Nosila je svog mališana sa mnogo ljubavi i još više strepnje. Porođaj je krenuo pre vremena, sa 6,5 meseci, bebac malečki, pa još muško! Kad je devojčica u pitanju, lakše je, veća je šansa da pregura. On se pojavio uz sasvim solidnu dreku, čime je najavio svoju premijeru na ovom svetu. Tu smo bile samo babica i ja, ona iskusna, ja početnik, i samo nas dve smo čule gromoglasan plač malog princa. Kasnije je sve išlo po statistikama: dečak, 1250 g, prerano rođen, male šanse...rečeno i mami tako, da ne gaji nade. Mama plače kao kišna godina, suza suzu sustiže, a meni teško da je gledam. Znam šta joj je rečeno, ono što važi za 99 % muških beba u prevremenom porođaju. Ali ja sam ga ČULA! I videla njegovu živahnost. Jesam početnik, nemam iskustva, ne mogu procenjivati kao kolege koje videše tolike porođaje, ali ipak uzmem ženicu za ruku i rekoh joj: "On će živeti. Ja ću mu doći na prvi rođendan, a on čik neka se usudi da me ne dočeka!" Suze presahnuše :"Mislite?".
"Mislim, sigurna sam. Pozovite me na prvi rođendan!"
Bebac je prošao Golgotu, stacionar za nedonoščad, sepsu, 20 dijagnoza od kojih svaka nosi glavicu...i preživeo, bez značajnijih posledica. I posle godinu dana duž mog odeljenja ide dečačić sa velikom belom ružom. Vrte se svi, pitaju se šta će mališan tu. Videh mamu iza njega i shvatih. Došao da me pozove na rođendan!
"Doktorka, ko je to?" pitaju me moje seke.
"Ruža teška 1250 grama!"odgovorih.
Nedavno mi došla nezakazana dama. Ima sina advokata, pred ženidbu. Insistira da je baš ja primim, a gužva neviđena. “Vi niste moj pacijent”, rekoh.
“Nisam, ali sam mama Vaše ruže”.
Ostadoh duže da je primim...
