Valcer

Prvo jedno hvala veće od Avalskog tornja mojoj blog seki za čestitku kakva sam samo poželeti mogla! Još sam zahvalna brojnim dragim blogerima na izuzetnom učešću na mojoj prošlogodišnjoj rođendanskoj žurci. Svi su bili srce do srca, dame su se potrudile da bude sjajno raspoloženje, a gospoda su se baš trudila u plesu, pa je ta žurka bila lepša od one u stvarnosti (koje tada nije ni bilo, op. prev.). Može li se ponoviti neponovljivo? Ne verujem. Ali, eto, ne znam šta mi bi, ja ponovo slavim rođendan! Ovog puta žurka se održava na jednom diskretnom i skromnom mestu

Pošto ste prevalili dug put, molim da se poslužite pićem, po izboru. Ima koktela, malvazije, burgundca, dobrog piva, sokića...

Nadam se da izbor hrane zadovoljava sve želje.

Podrazumeva se tona sladoleda i još torta pride

Ko se ono javio za prvi ples? Orkestar svira bluz, neće odmah valcer, ne brinite!

Ko večeras svrati na plesnu žurku uživo, probaće ovo

I doviđenja, do sledeće godine!

I tako ja reših da izgradim kuću u skladu sa prirodom. Nigde da ne odskače, da se utapa u okoliš i da je u njoj lepo živeti

Nije to bio lak zadatak, ali vredelo je, prosudite sami

Enterijer je bio posebna priča, kako da bude lepo i funkcionalno

I sada zovem na sladoled i kaficu, na romantično veče, ko dolazi?

Ima jedno lepo mesto u Beogradu gde se svetom putuje za 23 minuta. Ove japanske nošnje tu su slikane. Imate li ideju gde se to mesto nalazi? Ponovo je  sladoled nagrada za dobrog pogađača! Krećemo, 3...2...1...start!

Evo i jednog nagradnog pitanja. Molim punu koncentraciju, jer se isplati pogoditi. Ko pogodi gde je juče slikano ovo mače, koje slatko spava na lepoj staroj fotelji, dobija sladoled king size na prvom viđenju (uporni blogeri dobro znaju da održavam obećanja po pitanju sladoleda, a i druga...)

Tri sestre stare 92, 94 i 96 godina zive u zajedničkoj kući. Jedne noći najstarija sestra uspe vodu u kadu da se okupa. Kada  je zakoračila u kadu, zastala je i viknula  sestrama: "Jesam li ja pošla da se okupam ili sam već završila??"
Srednja sestra  viknu: "Nemam pojma, evo me dolazim gore da vidim." Kada je zakoračila na stepenice, zaustavi  se i viknu sestrama: "Jesam li ja krenula uz stepenice ili sam pošla nazad?" Najmlađa sestra sedi u kuhinji, srkuće čaj i sluša svoje sestre. Odmahnu glavom i promumla: "Nadam se da ja neću nikada postati tako zaboravna", te kucnu tri puta na drveni sto za sreću. Potom  viknu sestrama: "Sad ću ja doći gore da vam obema pomognem, samo da vidim ko to kuca na vrata!"
 
Dve stare gospođe su prijateljice već decenijama. Tokom godina, delile su svakakve aktivnosti i avanture. U poslednje vreme  njihove aktivnosti su se svele na sastanke par puta nedeljno da  igraju karte. Jednoga dana dok su se kartale jedna se zagledala  u drugu i pažljivo rekla:"Molim te, ne ljuti se na mene. Znam da smo prijateljice jako  dugo, ali trenutno baš ne mogu da se setim  tvoga  imena. Mislim i mislim, ali jednostavno ne mogu da se setim. Molim te, reci mi tvoje ime."
Njena prijateljica se zagleda u nju. Piljila je tako najmanje  tri minuta. Konačno je progovorila: "A za kada ti to  treba??"

Dve starije gospođe su se vozile u velikom automobilu, obe su  jedva virile iza komandne table. Utom, stigoše do raskrsnice. Svetlo na semaforu je bilo crveno, ali je auto samo prošao kroz  raskrsnicu. Gospođa na suvozačevom mestu  pomisli: "Mora da sam poludela, zaklela bih se da smo upravo prošle kroz crveno svetlo." Posle par minuta došle  su do sledeće raskrsnice i svetlo je opet bilo crveno. I ovog  puta samo su prošle kroz raskrsnicu. Gospođa na suvozačevom  mestu je gotovo bila sigurna da je svetlo bilo crveno i ozbiljno se zabrinula da je poludela i da sve to umišlja. Već se dobrano  unervozila. Na sledećoj raskrsnici, svetlo je  opet bilo crveno, a one su samo prošle. Sada već sigurna da je svetlo svakog puta bilo crveno, okrenu se prijateljici za  volanom i reče: "Rado, da li si ti svesna da  smo upravo prošle kroz TRI crvena svetla? Mogla si nas obe  ubiti!?"
Rada se trgnu i iznenađeno  zapita:"Oh, zar ja  vozim??"
    
Starija gospođa je uzrujano zvala policiju preko mobilnog i prijavila da je njen auto obijen. Histeričnim i plačnim glasom  objašnjava situaciju dežurnom  policajcu: " Ukrali su radio, volan, kočnicu, pa čak i papučicu za gas!?"
Policajac je  umiruje:" Smirite se gospođo, poslao sam  patrolu, policija samo što nije stigla."
Nekoliko minuta kasnije, policajac zove  dežurnog: "Zaboravi na ovaj zadnji poziv, gospođa je greškom sela na zadnje sedište!"