Valcer

Najlepši dan ostavile smo za Schönbrunn. Krećemo na metro U2 do Karlsplatz, presedamo na U4 za Schönbrunn.

Ima više varijanti ulaznica za Schönbrunn, najskuplja je ako se uzme karta u kombinaciji s obilaskom Hofburg, može da se uzme Kombiticket od 17 E za obilazak dvorca, parka i Gloriette, ili posebno Grand Tour 12,9 E koja obuhvata obilazak 40 soba dvorca. Odlučujemo se za Grand Tour, 40 prostorija carskog para Franje Josifa i Elisabeth, te Franjine bake Marije Terezije. Posle obilaska fascinatnih soba, koje ne smemo fotografisati, uz audiovodič, obilazimo oko Kronprinzgarten, pijemo kaficu u restoranu ispred dvorca, pa se upućujemo oko parkova ka vidikovcu Gloriette.

Usput uživamo u Neptunovoj fontani.

Gloriette, ulaz 2 E, pruža divan pogled na parkove Šenbruna, dvorac, i s druge strane na renoviranje jezera.

Poznanici nas vode na ručak u odličan restoran  na ulazu u kompleks Šenbruna, “Residenz”, supa, file od smuđa i kafa. Nas dve nastavljamo u glavnu šoping ulicu Mariahilferstrasse. Nalazimo poklone. Po preporuci, nalazimo Kurkonditorei “Oberlaa”, Babenbergerstrasse 7 gde idemo na poznate Topfenknödel 5,9 E (2 knedle od sira sa kremom od šljiva i šlagom, odlično). Povratak u hotel tramvajem S1. Idemo zatim u Betovenov muzej, Mölkerbastei 8, Beethoven Pasqualatihaus. 101 stepenik, 4. sprat, ulaz 2 E. Ludwig van Beethoven (1770-1927) je u ovoj kući živeo 4 + 4 godine, i tu napisao 5,7 i 8. simfoniju, “Za Elizu” i svoju jedinu operu “Leonore” kojoj je promenjeno ime pri prvom izvođenju, pa je postala “Fidelio”.  Ovde je komponovao i "Mesečevu sonatu",  da bi slepoj devojci zvucima naslikao mesečinu! U muzeju su slike iz njegovog vremena bez originalnih stvari koje su pripadale Betovenu. Suvenirnica u prizemlju ima skroman izbor suvenira vezanih za ovog velikog kompozitora.

(photos by sanjarenja56)

Još nam traje dnevna karta 24 h, pa se vozimo ujutro tramvajem S1 do Löwengasse, da ponovo vidimo Hundertwasserovu kuću. Snimamo neobičan toalet u Hundertwasser village, u kvartu suvenira.

Pešice nastavljamo na kej, Josefs kai, do palate Urania (opservatorija). Na neobičnom  restoranu u obliku broda pijemo kafu iznad dunavskog kanala. Nastavljamo u ulicu Rottenturm, ka Stephansplatz i skrećemo u Kohlmarkt strasse 14, gde se nalazi čuveni “Demel”, osnovan 1786, poslastičarnica i izrada slatkih gulozarija najvišeg kvaliteta i božanskog ukusa.

Služi nas kelnerica Snežana iz Subotice, u Beču 10 godina. Gledajući kroz staklo poslastičarski atelje u kome mladi poslastičari vajaju neobične torte,

mi uživamo u sladolednom kupu fenomenalnog ukusa Crème Grenoble, 6,7 E. “Snimile “ smo sastav i pokušaćemo napraviti nešto slično prvom prilikom. Kugla običnog sladoleda (ako tu uopšte ima običnog) košta 2 E.

Kupujemo gulozarije za poklone, naprimer Cognacscheiben zarte bitterchokolade gefüllt mit Remy Martin. U “Demel” nije zdravo duže se zadržavati, jer može očas posla otići sva finansijska rezerva. Najlakši način da se nađe “Demel” jeste da se kroz kapije Hofburga ide preko trga Michaeler Platz pravo u Kohlmartkt strasse.
Idemo obrnutim putem, preko tog trga u kompleks Hofburg, pored Španske škole jahanja (Spanische Hofreitschule), preskupo za posetu), Augustinerkirche ( u kojoj nedeljom peva Hor bečkih dečaka, ali nigde ne piše u koje vreme, pa ih nismo ni čule. Proba hora je sredom u 18,50). Nastavljamo u Augustinerstrasse, u Albertinu, liftom u glavni ulaz. Ulaznica za muzej košta 9,5 E. Noge otpadaju dok se sve ne obiđe, i ne vidi cela izložba (Von Monet bis Baselitz). Na 2. spratu impresionisti i ekspresionisti.

Počinje jak vetar, odmor u parku Hofburga. Sa Sisi kartom dobijamo popust 1 E za ulaz, inače 9,5 E, u kompleks palate Hofburg: Kaiserapartements (carske odaje), Sisi museum (muzej posvećen životu omiljene Sisi) i Silberkammer (carsko blago, posuđe, escajzi).

U Sisi muzeju saznajemo legendu o Elisabeth zvanoj Sisi,  rođenoj 1837, neviđenoj lepotici, koja se sa 17 godina udala za svog rođaka Franju Josifa, bila voljena, rodila troje dece, izbegavala carske obaveze i dvorski protokol, mnogo putovala, redovno vežbala svakog dana i održavala svoju izuzetno vitku figuru, a ubijena je u Ženevi u 61. godini 1898.

Franjo Josif, veliki radoholičar koji je radio po 16 sati dnevno i često ručavao za radnim stolom, poživeo je do svoje 86. godine žaleći za svojom obožavanom Sisi.

Mali odmor, u hotelu, pa idemo u sastajalište glumaca, pored Burgtheater, u “Café Landtmann”, na odličnu Apfelstrudel mit Schlagober i vanileis (štrudlu od jabuka sa šlagom i sladoledom od vanile) = 5,3 E. Obilazimo veoma lep Burtheater, prekoputa Rathaus, a pored “Café Landtmann".

(photos by sanjarenja56)

Nastavljamo naše upoznavanje Beča malo daljim destinacijama, za koje nam treba prevoz. Dnevna karta za metro, autobus i tramvaj (objedinjen prevoz) važi 24h od  cvikanja i košta 5,7 E.  Kupuje se na trafikama (Tabak) ili na automatima na ulazu u metro, jednostavno prateći uputstva na izabranom jeziku, uz iznenađenje što automat uredno izbacuje i kartu i kusur. Idemo na metro, U 2, pravac Stadion, izlazimo na Praterstern i liftom presedamo na U1, pravac Leopolddau, stanica alte Donau. Sve stanice se najavljuju pismeno, usmeno, plus sledi objašnjenje gde se sve preseda na toj stanici i da li se izlazi levo ili desno!! Zabuna je isključena. Izlazimo na Alte Donau, šetamo parkom do Donauturm, svuda oko nas ljudi trče (nedelja je) ili voze bicikle. Uzimamo Kombiticket, za Donauturm i Riesenrad, pa umesto da nas košta 6,9 Donauturm i 8,9 E Riesenrad, zajedno su 11,40 E. Često se praktikuje Kombiticket, uz jednu atraktivnu lokaciju dobije se tiket s kojim se na drugoj dobija popust, bar 1 E. Ukupna visina Dunavskog tornja, Donauturm, je 252 m.

Liftom se penjemo na Aussichtsterasse na 150 m visine i uživamo u jedinstvenom pogledu na sve strane. Kaffee Restaurant je na 160 m,  Zentralgeshoss na 165 m i Restaurant na 170 m. Nismo znale da se mesto u restoranu mora rezervisati, jer je potražnja velika, a da nedeljom Bečlije vole da ručaju u restoranu  koji se okreće i jedan deo Beča gledaju dok počinju ručak, a drugi na kraju.

Silazimo s tornja kroz suvenirnicu (već viđeno, više puta, a  ponuda suvenira je bogata i nema baš mnogo kiča), pa se vraćamo na stanicu metroa, više puta presecajući trkače. Sedamo na metro U1, pravac Reumann platz, 4 stanice do Praterstern, gde sebi priuštavamo odmor u kafe “Aida”. Kasnije otkrivamo da postoji čitav lanac “Aida” poslastičarnica gde se služe čuvene torte: Mocart, Esterhazi (njami, njami, marcipan!), Imperijal, Marokaner i najpoznatija, a najmanje atraktivna Sacher torta.  Pijemo produženu kafu, Verlängerter 2,3 E i jedemo odličnu Apfelstrudel 1,75 E.
Najveći ljubitelj valcera mora se pokloniti maestru Štrausu, pa idemo u Praterstrasse 54. Ulaz u muzej najavljuje restoran inventivnog imena, “Cafe restaurant ¾ takt”.

Muzej radi od 10-18 h, pauza 13-14h ), karta simbolična 2 E. Deluje pomalo zanemareno u odnosu na Mocartov, kao da Beč ne ceni baš naročito kompozitora  koji ga je proslavio valcerima, kao da ga smatra samo zabavljačem?? Vidimo originalnu Štrausovu violinu, klavir, portrete porodične i njegove. Samo ovaj muzej nema ni najskromniju suvenirnicu, pa se lično osećam uvređenom. Zar mome Štrausu tako?

Nastavljamo pešice u Prater, jedan od najčuvenijih zabavnih parkova na svetu. Menjamo Kombiticket za lokalnu kartu za Riesenrad, i čekamo red da uđemo u gondolu Riesenrad, divovskog točka visine 64,75 m, teškog 430 tona, u kome vožnja traje oko 12 minuta. Veoma je lep pogled iz zatvorene gondole na sve strane Beča i na atrakcije Pratera. Obilazimo Prater, nemoguće akrobacije na koje se ne bih popela ni mrtva!

Sedamo zatim na S-bahn 5 iliti tramvaj ka Martiahilferstrasse  i presedamo na tramvaj S2, pa na tramvaj S1 pravac Hauptalee  i sebi time priređujemo panoramsko razgledanje grada. Na stanici Hetzgasse izlazimo da vidimo otkačenu zgradu koja podseća na stil Gaudija, a projektovao ju je arhitekta Hundertwasser. Prelepa šašava kuća ima fontanu ispred nje i celo suvenirsko “selo”, Hundertwasser village, preko puta nje.

Vraćamo se tramvajem S 1 do hotela. Zadnje je veče filmskog festivala, posle večere na štandu gledamo sjajan prenos iz bečke opere sa najboljim dirigentima, Ozava, Mehta itd.

(photos by Sanjarenja56)

Nakon oduševljavanja u Leopold muzeju, dan još nije završen. Obilazimo zgradu Opere, dalje Karslplatz i Karlskirche.

Kad smo posustale, sjajan  odmor u Kafe “Schwarzenberg”, Kärtnerring 17, na rubu istoimenog trga, uz perfektnu štrudlu od jabuka, Apfelstrudel i kafu (Apfelstrudel 3,1 E + portion Schlag 1,2 E + kafa verlängenter 3,6 E).

Vraćamo se po Kärtnerring nazad ka hotelu, skrećemo kod opere desno do muzeja “Albertina”, od kojeg ide ulica Philharmoniker strasse i u njoj hotel “Sacher”, u kome je redovno red za probu čuvene Sacher torte.

Ispred Albertine je i stanica fijakera. Vožnja je skupa, mala tura pola sata je 40 E, do 1 sat 95 E. Idemo kroz Volksgarten sa ružičnjacima gde svaka ruža ima okačeno ime (naprimer ruža Rumba) i fontanama.

Povratak u hotel, odmor pa na filmski festival, večeramo na štandu kod "Ilije" iz Hrvatske. Hladno veče, kratko gledamo prenos iz ciriške opere na festivalu. U povratku, čudimo se bečkoj preciznosti. Za snalaženje: sve ulice počinju brojem kvarta, becirka, naprimer 1., Ebendorfer strasse znači da je ta ulica u 1. becirku. To bi olakšalo snalaženje kad bi kvartovi bili pravilno raspoređeni, što baš i nije slučaj.

(photos by sanjarenja56)