Valcer

Krećemo u šetnju duž Ring, ulice koja omeđuje centar Beča i u raznim delovima ima razne prefikse, Opernring, Kärtner ring itd. Nalevo je Rathaus, prelepa Gradska skupština sa balkonima u muškatlama, ulazni deo našminkan, očišćen, beo, leđni crn.

Sledeći po obodu Ringa je Parlament, u starogrčkom stilu, sa korintskim stubovima, statuama u grčkom stilu i karijatidama na bočnoj strani.

Slikamo lavove isped lepe Palate pravde. U Volksgarten parku s čuvenim ružičnjakom Kinezi rade jutarnju gimnastiku.

Volksgarten

Slede dve zgrade bliznakinje, Kunsthistorisches Museum, između kojih je plac Marije

Terezije s njenim spomenikom. Nastavljamo u muzejsku četvrt, Museumquartier, gde više muzeja radi od 10h. Zanima nas Leopold Museum. Ulaznica je 11 E.

Na ulazu je prelepa slika Theodor von Hörmann “Sommer im Garten”.

Sommer

Dela iz perioda secesije, fascinira slika Gustav Klimt “Tod und Leben” (ovo je njen

životni deo). Slede ekspresionisti, lepa slika Franz Wiegele “Stilleben vor rundem Fenster” (gore). Nakon dva sata neprestanog hoda po muzeju, odmaramo u kafeu na 2. spratu, kapućino je 2,8 E, Melange 2,8 E.

(photos by sanjarenja56)

Prijateljica i ja krećemo na prvi zajednički odmor, stižemo na bus stanicu, Beograd, peron 38, autobus „Fudeks“ polazi u 8 h. Povratna karta 5000 din (48 E), putuje ka Beču utorkom, četvrtkom i nedeljom. Vraća se ponedeljkom, sredom i petkom sa VIB, Vienna international busterminal, peron C. Cena uključuje ka Beču jedan slatkiš, jednu kafu i ručak u restoranu „Avala“ (bez pića), a u povratku slatkiš, kafu, sok i pauzu u restoranu „Avala“ za fakultativni ručak. Vozi danju, 9,5-10 sati, s odličnom muzikom iz sedamdesetih/osamdesetih, ljubaznim vozačima i stjuardom (Toni). Tel 011-7620255 i 7620 256, Balkanska 47, Beograd, sajt www.fudeks.rs, mejl office@fudeks.rs. Poželjno je imati internacionalno zdravstveno osiguranje („Dunav“ i slično) ako se nema povratna karta, jer to traže mađarski graničari.
Krećemo u 8h, bus se zaustavlja u Novom Sadu i Subotici ako ima putnika. Subotica 10,20h, granični prelaz Kelebija 10,40, mađarski carinici traže da svi iziđemo, pregled kofera, putnik sme imati najviše dva pakla cigareta (pušači prebacuju drugima po dve pakle). Ako nađu više cigareta, pravi se dugotrajni zapisnik i plaća 50 E, pa prevoznik ne može čekati takvog putnika! Zadržavanje do 12 h, pa restoran „Avala“ 12.15 h, može da se plaća u E ili dinarima. Plaćeni ručak, zadržavanje 1 sat. Oblačan dan, lepi predeli kroz Mađarsku, najviše nas zaintrigiraše vetrenjače.

Pauza kod pumpe 16,30-16,45. Neprimetan prelaz u Austriju 16,50, i u 17,45h stižemo na stanicu Erdberg, 3. becirk (kvart), VIB, Vienna international busterminal. Beč je četvrti grad u svetu po broju Srba (1.Beograd, 2.Niš, 3.Čikago, 4.Beč). Odmah stiže naš taksista iz Beograda, 22 godine u Beču, Bobi Đorđević (tel.00 43-650-456-56-45) i za 20 E vozi nas panoramski uz detaljna objašnjenja do 1. becirka u kome je naš hotel, pension „Residenz“ u Ebenstrasse 10 (tel. +43 1 4064786, mail info@residenz.cc) u centru, odmah iza Rathaus.

Na recepciji na 2. spratu sačekuje nas ljubazni Hanns, rodom iz Kikinde, koji zna poneku našu reč. Smeštaj u dvokrevetnoj sobi, noćenje s doručkom, plaća se 110 E . Soba je udobna i lepo opremljena. Hotel ima mali salon sa kompjuterom sa stalnim netom, koji se besplatno koristi. Dva sprata niže je trpezarija, gde se služi solidan švedski sto za doručak i može poneti neki sendvič za usput.

(photos by sanjarenja56)

Odavno želim da vidim Beč. Nikako me drugačije put nije doneo tamo, ni poslovno niti na drugi način. Ostala je samo varijanta da ga sebi poklonim. I kad sam razmišljala o mestu odmora, jedna drugarica reče: "A zašto ne Beč?", prijateljica i ja se samo pogledasmo, i odluka pade u trenu. Zašto da ne? Odmah se postavilo pitanje, preko agencije ili u ličnoj režiji. Odabrasmo drugo. Nađosmo autobus, preporučiše nam dobar, a ne preskup hotel u centru, pansion "Residenz", odakle nam se Beč pružao kao na dlanu.
Nakon elegantne vožnje stigosmo na autobusku stanicu u Beču, stvori se tu naš taksista, proveze nas lepo, odmah ispriča neke glavne smerove, doveze u hotel. Udobna soba, ljubazno osoblje, kvalitetan švedski sto za doručak. A nakon njega, put pod noge, i u upoznavanje Beča! Precizan plan za svaki dan, što manje prevoza, što više "spadanja s nogu"- no jedino se tako grad može upoznati. Otkri nam se Beč u punoj lepoti, Rathaus u neposrednoj blizini našeg hotela, Parlament, dvorac Hofburg, Schoenbrunn, Belvedere, Stephansdom, Donauturm, Prater, Albertina, muzejski kvart, izložba Fride Kalo, kuće muzičara: Mozart, Beethoven, Strauss, parkovi ....Zaljubljivanje u jedan grad na prvi, drugi i treći pogled. Sledećih nekoliko postova daće moje viđenje Beča u nastavcima. Možda pomogne nekome ko namerava otići, a još nije bio.
Senbrun

(photo by sanjarenja56)

Ovo je jedna od najkorisnih ideja sa NLP seminara.
Naime, veoma je korisno da izbacimo iz rečnika fraze "moram da" i "treba da". A evo i objašnjenja zašto:
Rečenice koje počinju sa "moram da" i slično, spadaju u emocionalne konstrukcije koje se nazivaju ograničenja.
Verovali ili ne, svaki put kada izgovorite rečenicu "moram da..." vaš organizam pretpri mikrostres. Rađeni su brojni eksperimenti koji ovo potvrđuju. Ovaj stres nastaje iz razloga što se neka radnja predstavlja mozgu kao "na silu", i kao nešto loše što ne bismo radili svojom voljom.
Primeri:
"Moram večeras da operem kosu"
"Moram da svratim da odnesem CD"
"Treba da uplatim Internet"
"Moram da se vidim sa Jovanom"
Svaka od ovih rečenica izaziva mikrostres. Sada, kada znam za ovo, u svom okruženju osluškujem i uočavam na stotine ljudi koji kompletan svoj dan popunjavaju ovakvim rečenicama. Ti ljudi nisu ni svesni koliko im te rečenice oduzimaju energije. Jednostavno, kada se dan završi, nekako su ispijeni i isisani od svih tih stvari koje su tog dana morali da urade.
Ovo možete sami na sebi da osetite. Zapamtite dobro ideju ovog teksta, i prvi sledeći put kada budete izgovorili rečenicu "Moram da..." obratite pažnju na vaše telo. Osetićete negde, na nekom mestu, nešto poput stezanja, gušenja, pritiskanja... neko u grudima, neko u stomaku, neko u potiljku... varira od osobe do osobe, ali osećaj je uvek isti: ograničavanje slobode koje nam izazove mali stres.
Ono što je fascinantno: Dodatak "Moram da..." degradira čak i radnje koje su veoma pozitivne i dobre za nas, i snižava im vrednost. Pogledajte kako neke naizgled fantastične stvari gube na vrednosti i utapaju se u sivilo kada stavimo "Moram da" ispred:
"Moram da idem u banku da podignem platu"
"Moram da se vidim sa dečkom"
"Treba da krenem na Maldive za nedelju dana"
"Moram da odem na masažu večeras"
"Ne mogu sada, moram da idem na neku ludu žurku"

Šta je alternativa? Vrlo prosto. Umesto "moram da" i "treba da", slobodno izrecite celu rečenicu kao da ćete to uraditi:
"Večeras ću da operem kosu"
"Idem da odnesem CD"
"Idem da se vidim sa Jovanom"
"Videću se sa dečkom"
"Večeras idem na masažu"
Vidite? Rečenice imaju isti smisao, a primećujete li koliko sada deluju rasterećenije kada ih izgovarate? Kao da je ceo život pesma, i kao da uživate u svemu što radite jer se to jednostavno dešava.
Ako usvojite ovo, primetićete vrlo brzo da vam koristi. Nagon toga slobodno počnite polako da prenosite ovu ideju svojim prijateljima.

Kada se dvoje vezuje u svetoj tajni braka, osećaju se kao da su u raju. A ako bi se prelepi mladenci venčali na rajskom mestu, ako bi svadbeno veselje smestili na izvore Crnog Drima, predeo neopisive lepote, da li bi to ličilo na raj? Ličilo bi, i ličilo je. Uverite se sami!

izvori Crnog Drima