Valcer

Informatičar krenuo na krstarenje brodom i posle

par nedelja puta ulete u neku oluju, svi izginu,

samo se on nekako dovuče do jednog pustog ostrva...

Prošlo par meseci, on već počeo da se navikava 

na bedu u koju je zapao, sagradio i kolibicu, 

životari...i tako se jednog jutra budi, a ono 

ispred njega stoji jedna hot plavuša...i ona mu 

kaže da je isto tako doživela brodolom i da sad

živi na drugoj strani ostrva i ako hoce može on

da pređe kod nje...Pristane on i pređe na drugu 

stranu, kad on tamo, a plavuša ima veliku kuću 

na dva sprata i unutra sve sređeno, ima vodu, 

struju, šporet,frižider...pita on nju odakle 

joj sve to...pa, kaže ona, izvukla sam sa broda

pre nego što je potonuo...i kaže mu da ima gore

kupatilo sa toplom vodom ako želi da se istušira...

Otišao on pod tuš i kad je izišao, ugleda 

plavušu golu na krevetu...a sad, reče ona, 

ono o čemu si sanjao mesecima...

A on onako oduševljeno reče:Pa nemoj mi reći

da imaš internet...

Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
• Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?
Optuženi: Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.
Sudija: To ne smatram olakšavajućom okolnošću.
Optuženi: Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živimo u jednoj zgradi. Iznad nas živi porodica s dvoje dece. Deca su jako niska rastom. Sin od 12 godina je  visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm. Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao.
• Da, reče zena....to su Pirineji.
• Mislila si Pigmeji?
• Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo.
• To je pigment.
• Ne... Pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali.
• Pobogu, ženo, to je bio pergament.
• Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela.
• Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine. Ubrzo dođe žena s knjigom u ruci, otvori knjigu i počne čitati deo nekog teksta:
• Dušo, gledaj: Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica makroa 15. Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj: Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku  i tu piše: »La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Louis XV«, a to znači da je Markiza de Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
• Ne, reče ona - La Marquise je sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, la Maitresse je učiteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom.
• Mislila si na lektora?
• Ne, lektor je jedan grčki heroj.
• To je bio Hektor i bio je Trojanac.
• Ne, hektor je mera za površinu.
• Mera za površinu je hektar.
• Ne, hektar je božansko piće.
• Ženo, nektar je božansko piće.
• Nije, to je reka u Nemačkoj.
• Reka u južnoj Nemačkoj zove se Nekar.
• Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar.
• U duetu, tako si valjda htela reći.
• Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo.
• Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala.
Sudija: Optuženi se oslobađa....Ja bih joj presudio još kod Hektora.

U školi bontona 

-Petre, za vreme romantične večere udvaraš

se jednoj mladoj devojci iz dobre porodice

koja je veoma lepo vaspitana. Odjednom,

moraš do kupatila. Šta bi joj rekao?

-Sačekaj me sekund, idem da piškim.

-Ovo bi bilo vrlo prosto i nekulturno s tvoje strane.

Marko, šta bi ti rekao?

-Izvini, moram da odem do toaleta, odmah

se vraćam.

-Ovo je već mnogo bolje, ali nije lepo

pominjati toalet za vreme obroka. A ti, Milane,

da li bi bio u stanju da upotrebiš svoju

inteligenciju da pokažeš dobre manire?

-Ja bih rekao: Izvinjavam se što moram

da se udaljim na trenutak, draga moja,

idem da pružim ruku jednom bliskom prijatelju,

sa kojim ću, nadam se, imati prilike da Vas

upoznam posle večere…

Moja žena i ja se savršeno slažemo. Dva puta nedeljno odemo

u restoran na dobru klopu  i laganu razbibrigu. Ona ide utorkom,

a ja petkom. Uz to, ne spavamo zajedno. Ona spava u

Beogradu, a ja u Novom Sadu. 

Ja svuda vodim svoju ženu, ali ona stalno pronalazi

put nazad.

Pre neki dan pitao sam ženu gde bi htela da proslavimo

godišnjicu i ona mi je odgovorila da bi volela da

odemo negde gde već dugo nije bila - pa sam joj

predložio da je proslavimo u kuhinji.  

Kada smo moja žena i ja napolju, uvek se držimo 

za ruke. Ako je pustim, odmah ode u kupovinu.

Jednog jutra me je žena probudila i kaže da auto neće da upali. 

Ona misli da je voda ušla u karburator. Na moje pitanje 

gde je auto, ona mrtva hladna odgovara - u jezeru.

Jednog je dana moja ljubljena žena otišla u kupovinu i kupila 

je masku za lice. I kada je stavila, izgledala je zaista 

prekrasno. Sve dok je nije skinula. 

I tako već 18 meseci nisam ni reč progovorio sa svojom

ženom, jednostavno ne volim da je ometam. Ali priznajem,

zadnju svađu sam skrivio sam. Pitala me je šta je na 

televiziji, a moj odgovor je glasio: PRAŠINA. 

I zapamtite, brak je na prvom mestu uzrok razvoda.

Statistički gledano, 100% svih razvoda započinje brakom.

Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade ali kraće

živce, šire puteve ali uža gledišta. Trošimo više ali imamo manje,

kupujemo više i uživamo manje. Imamo veće kuće i manje

porodice, više pogodnosti ali manje vremena.  Imamo više

diploma i manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja.

Više stručnjaka i više problema, više medicine ali manje zdravlja.

Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smejemo

se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo,

ustajemo previše umorni, čitamo premalo, gledamo TV previše

i molimo se preretko. Umnogostručili smo naše imetke, ali

smanjili svoje vrednosti. Govorimo previše, volimo preretko,

mrzimo prečesto. Naučili smo kako da preživljavamo, ali

ne i da živimo. Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama.

Stigli smo sve do Meseca i nazad, ali imamo poteškoću da

pređemo preko ulice kako bismo upoznali novog komšiju.

Osvojili smo spoljni prostor ali ne i unutrašnji. Napravili smo

velike stvari ali ne i bolje. Očistili smo vazduh a zagadili

dušu. Savladali smo atom ali ne i svoje  predrasude.Pišemo

više ali učimo manje. Planiramo više a postižemo manje.

Naučili smo da žurimo ali ne i da čekamo. Gradimo više

kompjutera da sadrže više informacija, da proizvode više

kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve manje i manje.

Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi

i sitnih duša, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani 

luksuznijih kuća ali uništenih domova. Ovo su dani brzih

putovanja, višekratnih pelena, morala koji se može odbaciti,

jednodnevnih predstava, preteških tela, i tableta

koje čine sve od hrane, da stišaju, ubiju. Ovo je vreme

kada ima mnogo toga u izlogu a ništa u radnji. 

Zapamtite, provedite nešto vremena sa vašim voljenima,

jer oni neće biti tu zauvek. Setite se da date topao

zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje

možete dati svojim srcem a ne košta ni pare. Setite

se da kažete "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima,

ali najviše od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj najbolje

leče oko nekoga nehotice povredite. Setite se da se držite

za ruke i cenite trenutke jer jednog dana voljena osoba

neće biti tu. Dajte vremena ljubavi, dajte vremena

razgovoru, i dajte vremena podeli vaših dragocenih misli

s drugima.