Valcer

Neke zamišljamo, neke znamo. Pokazaću vam kako vidim blogere, o blogerkama sam češće pričala.

Šukija mnogi doživljavaju stamenog, stabilnog, kao hrast. Čak i ja ga vidim tako.

Mandrak72 je čarobnjak lepe i vrckave reči.

Krilaandjela bi uveo trajni svetski mir, samo da ga puste...ljubav bi tekla u potocima...
 

Za mladog čarobnjaka sopran87 tek će se čuti!

Vastagovo oko stvoreno je da zapazi i snimi lepotu.

Talas? Verovatno ga većina zamišlja ovako. I ja.

Photoblog retko priča, mnogo slika.

Baladašević? Ko zna koji je? Taj je!

Ovo je post pisan u 4 ruke, viđenje iste situacije daju žena i muškarac.

Sanjarenja56

Dan kao i svaki drugi. Vraćala se s posla autobusom na liniji broj 59. Prepun bus, mesta nigde, ali se konačno ukaza jedno i ona se stušti. Nije bila željna stajanja, umorila se, a i nije se osećala najbolje. Bila je svesna da izgleda kao da je poplava izbacila, a tako se i osećala. Pamtila je neke bolje dane kad je bila srećnija, i nadala se  danima kad će ponovo zasijati sunce za nju. Ali sada, u ovom depresivnom intermecu, ostajao je samo put do posla i natrag, kao jedina misao, kao jedino čime se bavila, zabavljala, šta ju je okupiralo. To je nije ispunjavalo, ali nije baš imala izbora. Kad se dočepala sedišta, neko vreme je gledala kroz prozor, nastojeći da ne oseti neprijatne mirise ljudi u autobusu, zadah pijanaca, da ne čuje ružne reči koje su neki dobacivali kao loptice. Pokušavala je iz svega toga da se isključi. Čovek pored nje ustade i na to mesto spusti se mladić. Visok, stamen, kovrđave tamne kose, zgodan. Vidno neraspoložen, reklo bi se da se i on vraćao s posla. Sede pored nje i istog trena ona shvati da ju je zapazio, i ona zapazi njega. Više ga je osetila. Osećala je neki neobični magnetizam koji je namah počeo da struji između njih, koji je pokušavao da sastavi njihova ramena, njihove noge, da im okrene lica jednom ka drugome. Jedva se suzdržavala da ga ne pogleda, i uradila bih to krišom, ako bi osetila da on nju ne gleda. A čim okrene lice ka prozoru, pekao ju je njegov pogled. Osetila je nešto što nikad u životu nije, da taj stranac želi da je poljubi, i na svoje iznenađenje shvati da bi i ona želela isto. Ta misao je strese kao stuja, i pokušavala je da ga ne dodirne, posve svesna da elektricitet pršti između njih.
Autobus se zaustavio na stanici, on je ustao i izišao, ona za njim. Nije bila njena stanica. Izišla je, pogledala ga i prešla ulicu. Nije pošao za njom, videla je da je nastavio u suprotnom pravcu. Kad se okrenula, on odmače...sve dalje. Oseti razočarenje, prazninu, dođe joj da  potrči za nepoznatim mladićem i poljubi ga...ali nije to uradila.
I dalje se vozi autobusom na liniji broj 59 i pažljivo zagleda putnike...do danas ga nije ponovo srela...možda nikad i neće...

Pismo korisnika servisu racunara

Dobar dan! Kada želim da kopiram film na USB fleš, pritisnem dugme "Paste", i onda mi se pojavi neki tekst kako nema dovoljno mesta na USB-u. Posle
toga pritisnem dugme "Paste shortcut", i onda već stane film na flash.Problem se javlja jedino, kad hoću da ga pokrenem na tuđoj mašini, jer onda se javi poruka da ne moze da nadje film. Ovo je jako cudno,
posto sam sigurna da je film na flešu, jer na mojoj mašini normalno mogu da ga pokrenem sa USB-a. U čemu je problem?
Hvala
Ceca

Odgovor:
Draga gospođo!
Ne možete utrpati svoju bundu u torbicu. Cedulja sa natpisom da je bunda u ormaru pak staje u torbicu. Znači ako ste kući i pročitate
cedulju iz torbe da je bunda u ormaru, onda ćete je tamo i naći. Situacija se komplikuje ukoliko se nalazite kod drugarice i pročitate
sa cedulje da se bunda nalazi u ormaru. U njenom ormaru mozete tražiti do nedogleda, Vaša bunda sigurno neće biti tamo.