Ovo je post pisan u 4 ruke, viđenje iste situacije daju žena i muškarac.

Sanjarenja56

Dan kao i svaki drugi. Vraćala se s posla autobusom na liniji broj 59. Prepun bus, mesta nigde, ali se konačno ukaza jedno i ona se stušti. Nije bila željna stajanja, umorila se, a i nije se osećala najbolje. Bila je svesna da izgleda kao da je poplava izbacila, a tako se i osećala. Pamtila je neke bolje dane kad je bila srećnija, i nadala se  danima kad će ponovo zasijati sunce za nju. Ali sada, u ovom depresivnom intermecu, ostajao je samo put do posla i natrag, kao jedina misao, kao jedino čime se bavila, zabavljala, šta ju je okupiralo. To je nije ispunjavalo, ali nije baš imala izbora. Kad se dočepala sedišta, neko vreme je gledala kroz prozor, nastojeći da ne oseti neprijatne mirise ljudi u autobusu, zadah pijanaca, da ne čuje ružne reči koje su neki dobacivali kao loptice. Pokušavala je iz svega toga da se isključi. Čovek pored nje ustade i na to mesto spusti se mladić. Visok, stamen, kovrđave tamne kose, zgodan. Vidno neraspoložen, reklo bi se da se i on vraćao s posla. Sede pored nje i istog trena ona shvati da ju je zapazio, i ona zapazi njega. Više ga je osetila. Osećala je neki neobični magnetizam koji je namah počeo da struji između njih, koji je pokušavao da sastavi njihova ramena, njihove noge, da im okrene lica jednom ka drugome. Jedva se suzdržavala da ga ne pogleda, i uradila bih to krišom, ako bi osetila da on nju ne gleda. A čim okrene lice ka prozoru, pekao ju je njegov pogled. Osetila je nešto što nikad u životu nije, da taj stranac želi da je poljubi, i na svoje iznenađenje shvati da bi i ona želela isto. Ta misao je strese kao stuja, i pokušavala je da ga ne dodirne, posve svesna da elektricitet pršti između njih.
Autobus se zaustavio na stanici, on je ustao i izišao, ona za njim. Nije bila njena stanica. Izišla je, pogledala ga i prešla ulicu. Nije pošao za njom, videla je da je nastavio u suprotnom pravcu. Kad se okrenula, on odmače...sve dalje. Oseti razočarenje, prazninu, dođe joj da  potrči za nepoznatim mladićem i poljubi ga...ali nije to uradila.
I dalje se vozi autobusom na liniji broj 59 i pažljivo zagleda putnike...do danas ga nije ponovo srela...možda nikad i neće...

Šuky:

Dan kao i svaki drugi. Leto, vrućina i sparina. Išao je na posao u popodnevnu smenu menjajući prevoz. Na stanici veliki broj ljudi izađe iz 59-ke i on se lenjo ubaci u autobus. Brzim pogledom je iskenirao slobodna mesta i video jedno sa desne strane pored neke devojke. Zamišljen o predstojećim obavezama na poslu i kod kuće stuštio se na mesto već umoran od prevoza. U trenutku dok je sedao, osetio je kao da seda u električnu stolicu. Neka nepoznata sila je prostrujala njegovim telom. On pogleda oko sebe očekujući neki očigledan razlog ali ničeg nije bilo sem devojke pored njega. Pogleda u nju i primeti na njenom licu neobično uzbuđenje. U trenutku shvati da je ona izvor. Duga kovrdžava kosa i velike naočare koje su sakrile oči. Ona kao da treperi. Ali naočare su sakrivale ono što je on najviše želeo da vidi i zbog toga se okrete prema sredini autobusa, krajom oka ne ispuštajući je iz vida. Celim telom su prolazile struje tako da su ruke svaki momenat kretale ka njoj. Celo telo je želelo da joj se približi. Usta su se osušila od vatre.
Ubrzo je naišla stanica na kojoj bi trebao da izađe. I on je ustao, malo posle njega i ona je ustala i prišla tik do njega na ista vrata. Izišli su zajedno i pogledali se još jednom. Njene oči su i dalje bile sakrivene iza naočara a cela njena figura je treperila. Videći da je vrag odneo šalu on naglo odluči da se udalji, razmišljajući da nije učtivo napadati devojke po autobusima. Pređoše ulicu i kretoše u različitim pravcima iako su noge uporno želele da idu za njom...

P.S. Baš nas zanima šta bi ste vi uradili u ovoj situaciji. Dame neka odgovore u ime dame, muškarci u ime muškarca...


bus