Valcer

Danas nam je divan dan,
divan dan,
divan dan,
našoj kammmeliji57 rođendan,
rođendan,
živela, živela i srećna nam bila!

Ovde neki ne znaju ko je kammmelija57? Retko svraća? Tačno, ali ima i opravdanje

Ona je veliki slatkiš, ali nemam dovoljno torti da postavim za nju, neka ova bude za "prvu pomoć"

Dižem čašu u njeno zdravlje!

Ima ovde jedna nastavnica koja kipi od entuzijazma, koja uči decu da slikaju lepotu, koja zapaža sve lepo oko sebe, koja pravi najlepše ogrlice i divne slike. Tvrdi da je tvrdoglava, praviću se da joj verujem. Na salašu bi sa mnom pojela sav sladoled, ali nju bih pustila da uzme više, i da me odmeni. I pustila bih je da odigra prvi ples sa Baladaševićem. Da li je to dovoljno? Ne znam, neka ona poželi nešto više. Jasno je da bi većina pogodila o kome se radi, i da nisam napisala čestitku na početku. Dakle, Pinokio, neka ti život bude u najlepšim bojama, i čini ga i drugima oko sebe takvim!
Ovako te ja vidim:

Poklanjam ti ovo

Za tebe oni sviraju

Evo i torte!

i dižem čašu za tvoje zdravlje i sreću!

P.S. Naknadne informacije kažu da moja memorija žuri i da je rođendan ipak sutra, zato nemojte baš celu tortu do sutra pojesti!

Dragi moji, dugujem vam svima izvinjenjce što me nije bilo danima ili što sam samo provirivala ovde na tren. Znate dobro da mi nedostajete i da sam vas se privremeno "odrekla" na račun previše posla, da sam propustila dosta lepih postova, ali i da ću pokušati deo da nadoknadim čim to postignem. Moji postovi su bili spremljeni unapred, pa me je kobajagi i bilo ovde. Želim svima lepu nedelju, neka sunce sija za vas danas i uvek, neka je osmeha mnogo, a briga malo, neka vam je život lep!

Danas bi bio rođendan mome tati...

Moj blog danas slavi rođendan, godinu dana otkad sam se (na nagovor milord55 i blogamimoga) stidljivo otisnula u blogovske vode, u krhkom čamcu početnika. Malo je vremena prošlo dok nisam stekla prvo virtuelne, zatim i stvarne prijatelje, sestru, blog-ćerku, dok nisu učestala druženja uživo, dok nisam shvatila da se ovde sreću neki normalni ljudi svih generacija. Lično se smatram bogatijom posle brojnih pozitivnih iskustava na ovom blogu. Dobro, de, ima i drugačijih, ali naučismo da se zaobilazimo. Šta je to karakterisalo ovaj blog? Od početka rekoh da će to biti sendvič od plesa, smeha i razmišljanja. Tako i bi. Za godinu dana objavila sam preko 300 postova, delom svoje pesme i razmišljanja, isto toliko smehovitih priloga i nešto fotoigrarija. Ovde smo se upoznavali, zajedno smejali i tugovali, tešili i podržavali. Pokušaću sa nekoliko fotki da napravim rezime mog bloga. Kako ste ga vi doživeli, saznaću kroz komentare, jer blog prvo pišemo zbog sebe, a zatim i zbog drugih.

 Ko je za ples?

Obožavam mace

Volim smeh

Zamolila sam Zvonka Bogdana da otpeva "Ko te ima, taj te nema" i "Ne vredi plakati".

A sada molim da se poslužite tortom! Za svakoga ima adekvatno parče!