Al se nekad dobro jelo...A, ne, promaših temu. Al se nekad dobro pisalo. Bolje sam pisala nego sada, to stoji. Evo još jedne moje pričice iz gimnazijskog lista, uz slike stare divne gimnazije, koja je danas kulturni centar (sa gradskom bibliotekom i galerijom).

Ljetna ljubav

Zaista, u životu se svašta dešava. Okreneš se, sretneš nečiji pogled, netko zapleše s tobom - i ljubav je rođena! Koliko je malo potrebno da ona nastane i koliko li samo ima načina da se to desi! Pokušajte zamisliti sve načine nastajanja ljubavi i nabrojit ćete neki beskonačan broj kojem se nikada neće  pokazati posljednja znamenka. Tako vam je to s ljubavlju, znate i sami, što da vam tu pričam. No, ispričat ću vam jednu ljetnu ljubavnu priču koja je jednom počela, a neću vam otkriti da li se završila.

Anitu biste lako prepoznali kad bih vam rekla još samo jedan podatak uz taj da je bila privlačna crnka. Ljeto je tek počelo, kalendarski listić juna skoro je bio spreman za otkidanje, a nju su već počeli opsijedati mladići koji su došli na ljetovanje. Odabrala je jednog Slovenca simpatična imena i zabavljala se s njegovim društvom i s njim. Kako je veselo kad se takvo društvance skupi na plaži i priča viceve, smije se, pjeva uz gitaru. A metar niže od njih k moru potrbuške je ležao dugokosi smeđi momak, nimalo ne hajući za njeno društvo, a ni društvo za njega. Slovenac je sjajno pričao viceve i Anita prasne u smijeh na zarazan način, na što dugokosi podiže glavu i pogledi im se sretoše. Kakve divne smeđe oči! Slovenac dalje priča vic, dugokosi spusti glavu, a Anita pomisli da je divan. Društvance prasne u smijeh na novi vic, a Anita pogleda dugokosog koji je nastavio ležati ne hajući za  njih.

Vesna bijaše čudna djevojka. Ludjela je za mladićima i umjela se vješto upoznati s njima. Eto, upravo je ispričala Aniti kako joj se svidio neki dugokosi tip. Anita je odmah znala da se radi o smeđookom. Sutradan je Vesna došla po nju i putem do plaže joj ispripovijedila da se upoznala s tipom, zove se Goran, ima 18 godina i gimnazijalac je. "Kako je samo inteligentan! Sad ću te upoznati s njim! Tamo pliva." Skočiše u more i otplivaše do mladića. Izgledao je iznenađen kad ih je Vesna upoznala. "Gnjuraš?" Imao je lijep glas. Nije joj trebalo dvaput reći. Vesna se zavidno lješkarila po vodi, čekajući dok oni završe sa svojim ludorijama. Kad je drugi momak naišao u sandolini i povezao Vesnu, Goran i Anita su ostali sami na plaži. Sjedili su na pijesku i pričali o moru, školi, katkad bi uplivao u svoje lične vode, ali bi odmah dodao:"O tome ću ti pričati ako te nekada budem bolje poznavao!" Nisu ni opazili da se sunce već približilo moru, i tek kad se Vesna vratila, prenuše se iz razgovora i sanjarenja i vratiše stvarnosti. "Bilo je to zaista lijepo popodne" reče Goran, pogledavši je. "U 8 poslije večere čekaj me na putu!" reče joj Vesna i otpiri za društvom. Goran nastavi za Anitom i otprati je kući. "Htio sam ti reći da su dovoljna ova dva susreta da ti kažem da mi se mnogo sviđaš. Mogu li večeras šetati s vama?" Nije mu odgovorila. Jedva je sakrila rumenilo koje ju je oblilo, i zbunjeno otrčala kući.

nastaviće se...