Katalonija mora biti nešto posebno kad je mogla iznedriti tri jedinstvena umetnika, Gaudija, Dalija i Pikasa. A imati svoj grad mogao je od svih arhitekata samo Gaudi. Barcelona, glavni grad Katalonije, jeste Gaudi i Gaudi je Barcelona. Kad vam s brda Montjuic pogled pukne na Barcelonu, panoramom dominira simbol grada, Gaudijevo delo, prelepa katedrala Sagrada Familia koja se, s prekidima, gradi od 1883. godine. Njen veličanstveni završetak očekuje se 2020 godine, kada se završi deo Glorija i svih 12 tornjeva. Istočni deo katedrale, koji prikazuje Rođenje Hristovo, neopisivo je lepa čipka u kamenu, dok je zapadni deo, Stradanje Hristovo, tužnih i svedenih linija. Pogled iz visokih tornjeva na Barcelonu je nešto što se ne zaboravlja. Ako odatle nastavimo putem Gaudija, stižemo u park Guell, koji je Gaudi posvetio svom meceni. Tako maštovito delo razigranog dečjeg uma malo ko očekuje. Umetnik koji nikad nije prestao da se igra osmislio je skladnu simfoniju cveća, drveća, neobičnih stubova, dvorana, keramičkih „fotelja“, carstvo mašte koje čuva iguana urađena u mozaiku. Malu iguanu od keramike svi odavde ponesu kao tipični suvenir Barcelone. Spustimo se onda ka luci, sa velikog Katalonskog trga u polupešačku ulicu La Rambla, centar starog dela grada, nazvanog Gotska četvrt. Živopisnom uličicom Carrer Portaferrisa, gde nalazimo najlepše suvenire, sve u stilu Gaudija, svraćamo do gotske katedrale, pa nastavljamo do Pikasovog muzeja, i konačno se odmaramo u prelepom parku Citadella. Tu možemo čamcem ploviti po jezeru ili se diviti kamenim zmajevima koji kao da su upavo sleteli. Odšetajmo zatim do luke, Port Olympico, gde ćemo pored hiljada jahti stići do ogromnog Akvarijuma i prolaziti podvodnim tunelom, dok nam nad glavom plivaju ogromne ajkule opasnog izgleda. Kad se nadivimo morskom svetu, osvežimo se u Mare Magnum, pa nastavimo do obale, do spomenika Kolumbu. Odatle taksijem za manje od 10 E stižemo do Poble Espanjol, španskog sela, da uživamo u kopijama lepih kuća i crkava iz mnogih španskih mesta. Tu možemo ručkati i tipično špansko jelo, paelju. Kad se spusti noć, silazimo do Španskog trga i odatle do osvetljenih kaskada fontana ispod muzeja katalonske umetnosti. Najlepša i najveća, magična fontana, fontana Montjuic, od 21-23,30h plesaće u ritmu muzike i boja u najraznovrsnijim oblicima priču lepote kakvu nigde više ne možemo videti. Kada ona zaigra na „Valcer cveća2 i rasprše se boje stotina cvetova od vode, pitate se da li ste u raju! Dok fontana pleše valcer „Na lepom plavom Dunavu“ i prelivaju se plavi slapovi, samo trebate čuvati novčanik, jer začarane gledaoce vrebaju uigrani džeparoši.
A kad svane novi dan, obilazimo čuvene Gaudijeve kuće, nazvane po poručiocima. Casa Mila - La Pedrera sa kamenim talasima i stilizovanim katalonskim vitezovima na krovu zadivljuje neobičnim oblicima. Casa Batllo je simfonija boja i nestvarnih oblika, a prikazuje borbu zaštitnika Katalonije, svetog Đorđa, sa aždajom. Po krovu se prostrla stilizovana aždaja, toranj je koplje sveca, a po fasadi kosti i venecijanske maske ocrtavaju mračni svet u koji se aždaja vratila. Ako bismo da se vratimo u stvarni svet, možemo to najlakše na zlatnim plažama Barcelonete. I kad se od svega umorimo, možemo uveče na flamenko u restoran „El Cordobes“ u ulici La Rambla, koji će nam se više dopasti nego što ćemo ga shvatiti. Flamenko nije katalonska igra, nego andaluzijska, i ovde se igra samo za turiste.
Kada odletite ili isplovite iz Barcelone, podsećate se da ste popili malo vode na fontani u parku Guell, jer ćete se onda, veruje se, ovde vratiti. A vredi se vratiti...
