Koliko si lepa
možeš saznati
samo ogledanjem
u njegovim zadivljenim očima
[ Moje pesme
]
26 Maj, 2010 09:30
[ Moje priče
]
25 Maj, 2010 11:03
Telefon je zazvonio.
"Dobardan! Da li znate da je M. dobio nagradu?"
"Kakvu nagradu?
"Rolere. Neka dođe da je preuzme u xx."
Ne mogu da se setim da sam slala za tu nagradnu igru, pa će biti da je mališan poslao. Ali, on je još mali za to! Čim se dobitnik vratio iz škole, pitam ga:
"Jesi li ti slao za nagradnu igru xx?"
"Jesam!"
"E, pa onda preuzmi rolere. Dobio si. Kakvo je bilo pitanje?"
"Teško, o Nikoli Tesli"
"A kako si znao odgovor?"
"Nisam ga znao, pa sam pozvao redaciju i pitao urednika. Rekao mi je tačan odgovor, napisao sam ga na dopisnicu i poslao."
Kakva dovitljivost! Mora biti da je urednik bio obradovan snalažljivošću svog malog čitaoca, pa mu je rekao odgovor. M. je preuzeo rolere i vozikao ih neko vreme. Koliko retko učestvuje u nagradnim igrama, dobijao je više puta.
"Dobardan! Da li znate da je M. dobio nagradu?"
"Kakvu nagradu?
"Rolere. Neka dođe da je preuzme u xx."
Ne mogu da se setim da sam slala za tu nagradnu igru, pa će biti da je mališan poslao. Ali, on je još mali za to! Čim se dobitnik vratio iz škole, pitam ga:
"Jesi li ti slao za nagradnu igru xx?"
"Jesam!"
"E, pa onda preuzmi rolere. Dobio si. Kakvo je bilo pitanje?"
"Teško, o Nikoli Tesli"
"A kako si znao odgovor?"
"Nisam ga znao, pa sam pozvao redaciju i pitao urednika. Rekao mi je tačan odgovor, napisao sam ga na dopisnicu i poslao."
Kakva dovitljivost! Mora biti da je urednik bio obradovan snalažljivošću svog malog čitaoca, pa mu je rekao odgovor. M. je preuzeo rolere i vozikao ih neko vreme. Koliko retko učestvuje u nagradnim igrama, dobijao je više puta.
[ Generalna
]
24 Maj, 2010 08:20
Pisalo se i pričalo o Fejsbuku mnogo, i ko ga je i zašto osnovao, i ko se tu sve priključio, i zašto se uključio, i s kim. Malo - malo, pa mi na mejl stigne pozivnica za FB, pa taman napišem toj osobi da se neću pridružiti, i dobijem odgovor da je to automatska pozivnica. Pre godinu dana izvesna je osoba otvorila moj navodni profil na FB, gde je ona jedina dodata kao prijatelj, bez slike...ne znam čemu to može da služi, ne bih ni znala za to da me neki ljudi nisu tražili po Fejsbuku i ostavljali mi bezuspešno poruke, pa mi posle objasnili drugim komunikacionim sredstvima da su se čudili što im ne odgovaram.
Šta je vama Fejsbuk? Koliko ispunjava vaše želje, očekivanja, koliko vam je koristan, štetan? Koliko ste često na njemu? Nadam se da ga ne koristite kao ove čuvene bakice!
Šta je vama Fejsbuk? Koliko ispunjava vaše želje, očekivanja, koliko vam je koristan, štetan? Koliko ste često na njemu? Nadam se da ga ne koristite kao ove čuvene bakice!
[ Moje priče
]
22 Maj, 2010 15:50
Zima je stegla kao malo kada. Spremao se da ode na klizanje s njom. Srednjoškolci, on 16, ona 15 godina. Prva njegova devojka...ako se nekoliko poljubaca trebalo računati u prvu vezu. Zima mu nije smetala, nikad ga nije plašila, više se bojao da li će ona doći. A zatim, hoće li uspeti u svom malom planu. Znao je da ona obožava belu ružu sa zlatnim srcem, "Kraljevsko visočanstvo", i znao je sve cvećare koje su je imale. Ali kako doneti ružu na -10, autobusom, i da ostane čitava? Setio se. Zamolio je majku da mu da futrolu za diplome.
"Za šta ti treba?" pitala je majka.
"Onako...treba mi..."
Kad je belu ružu stavio u futrolu, a futrolu u unutrašnji džep jakne, mogao je bezbedno na putovanje do centra. Na klizalištu je već bila ONA. Čavrljalica čiji se smeh čuo izdaleka, a i brbljanje 100 na sat. Odmah je čuo gde da je traži, i pre nego ju je ugledao. Prišao je, pozdravio se cmokićem u obraz i izvadio futrolu.
"Diploma?" upita ona začuđeno.
"Naravno" reče on i izvadi predivnu belu ružu. Osmeh joj se razli licem. Osmeh za koji je vredelo izvoditi celu predstavu.
Sutradan je vratio majci futrolu.
"Šta je bilo u njoj?" pitala je.
Kad joj je rekao, nasmešila se."Znaš, sine, nisam sigurna da je to umela ceniti. Pre će podrazumevati, kao da bi to svaki momak uradio. Ali jednog dana, za podosta godina, shvatiće da si joj samo ti takvu radost priredio, i setiće se tebe."
Devojka s belom ružom odavno je s drugim, on sa drugim devojkama, ili sam. I ponekad se seti majčinih reči. Da li se i ona seti njega kad god vidi belu ružu?
"Za šta ti treba?" pitala je majka.
"Onako...treba mi..."
Kad je belu ružu stavio u futrolu, a futrolu u unutrašnji džep jakne, mogao je bezbedno na putovanje do centra. Na klizalištu je već bila ONA. Čavrljalica čiji se smeh čuo izdaleka, a i brbljanje 100 na sat. Odmah je čuo gde da je traži, i pre nego ju je ugledao. Prišao je, pozdravio se cmokićem u obraz i izvadio futrolu.
"Diploma?" upita ona začuđeno.
"Naravno" reče on i izvadi predivnu belu ružu. Osmeh joj se razli licem. Osmeh za koji je vredelo izvoditi celu predstavu.
Sutradan je vratio majci futrolu.
"Šta je bilo u njoj?" pitala je.
Kad joj je rekao, nasmešila se."Znaš, sine, nisam sigurna da je to umela ceniti. Pre će podrazumevati, kao da bi to svaki momak uradio. Ali jednog dana, za podosta godina, shvatiće da si joj samo ti takvu radost priredio, i setiće se tebe."
Devojka s belom ružom odavno je s drugim, on sa drugim devojkama, ili sam. I ponekad se seti majčinih reči. Da li se i ona seti njega kad god vidi belu ružu?
[ Mudrosti s neta
]
20 Maj, 2010 08:16
Ima jedna priča koju mnogi znaju, ali je dovoljno mudra da je vredi ponavljati.
Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.
"Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe", rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...
"Poslužite se."
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
"Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari trebala dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice. Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu... poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u kafi. Pijete kafu, a ne šoljicu. Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno."
Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.
"Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe", rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...
"Poslužite se."
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
"Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari trebala dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice. Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu... poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u kafi. Pijete kafu, a ne šoljicu. Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno."
