Zima je stegla kao malo kada. Spremao se da ode na klizanje s njom. Srednjoškolci, on 16, ona 15 godina. Prva njegova devojka...ako se nekoliko poljubaca trebalo računati u prvu vezu. Zima mu nije smetala, nikad ga nije plašila, više se bojao da li će ona doći. A zatim, hoće li uspeti u svom malom planu. Znao je da ona obožava belu ružu sa zlatnim srcem, "Kraljevsko visočanstvo", i znao je sve cvećare koje su je imale. Ali kako doneti ružu na -10, autobusom, i da ostane čitava? Setio se. Zamolio je majku da mu da futrolu za diplome.
"Za šta ti treba?" pitala je majka.
"Onako...treba mi..."
Kad je belu ružu stavio u futrolu, a futrolu u unutrašnji džep jakne, mogao je bezbedno na putovanje do centra. Na klizalištu je već bila ONA. Čavrljalica čiji se smeh čuo izdaleka, a i brbljanje 100 na sat. Odmah je čuo gde da je traži, i pre nego ju je ugledao.  Prišao je, pozdravio se cmokićem u obraz i izvadio futrolu.
"Diploma?" upita ona začuđeno.
"Naravno" reče on i izvadi predivnu belu ružu. Osmeh joj se razli licem. Osmeh za koji je vredelo izvoditi celu predstavu.
Sutradan je vratio majci futrolu.
"Šta je bilo u njoj?" pitala je.
Kad joj je rekao, nasmešila se."Znaš, sine, nisam sigurna da je to umela ceniti. Pre će podrazumevati, kao da bi to svaki momak uradio. Ali jednog dana, za podosta godina, shvatiće da si joj samo ti takvu radost priredio, i setiće se tebe."
Devojka s belom ružom odavno je s drugim, on sa drugim devojkama, ili sam. I    ponekad se seti majčinih reči. Da li se i ona seti njega kad god vidi belu ružu?
bela ruza