Valcer

Poče domacica da deli zadatke, nesanica prihvati štafetu i ja dobih od nje zadatak. Pa dobro, da vidimo kako bih napisala ljubavno pismo.

Najdraži,
nikad neću zaboraviti valcer "Jesenje lišće" u kome smo se našli, prepoznali, počeli shvatati da nam ples kaže ono što nismo ranije razumeli, da smo stvoreni jedno za drugo. Ples ne greši nikad, s kim se u njemu srodiš, za toga si stvorena, znala sam to i odlično osetila kad si me poveo veštim plesnim koracima. Sala je bila premalena za raskošni valcer. A cela dvorana bila je tesna za emocije koje su tada počele da se bude. Otada, svaki pogled govorio je više od sata pričanja, svaki osmeh imao je snagu dogovora, svaki gest je nama značio mnogo, drugima verovatno ništa. I kad bi se  osmehnuo, sunce bi zasjalo. Kad bi mi pružio ruku, srce bi stalo. Kad bismo sedeli blizu, tela su se sama tražila, magnetski, nastojala da premoste razmak između nas. Jednostavno je bilo zavoleti te. Lako je bilo uživati u tebi. Teško je bilo shvatiti da to ne može trajati večno, da ima jačih sila od nas, da u igri života neko drugi deli karte sa rokom trajanja. Nisam to nikad shvatila, ali morala sam prihvatiti. Zato ostani među anđelima, milo moje. Tamo ćemo se, nadam se, jednom ponovo sresti.
L.....

A sada prozivam sledeće drage blogere da i oni napišu ljubavno pismo: Pinokio, Patos, Voja, Baladašević, Krilaandjela.

Šta radite kad se zaljubite u jedan grad? Nastojite da mu se što češće vraćate? Tačan odgovor. Eto, samo to sam i radila. Kako se ne biste zaljubili u ovako lep grad??

Grad sa najstarijim univerzitetom u Nemačkoj, čiji deo se nalazi u ovoj lepoj zgradi

Nisam tamo išla da pijem iz ogromnog bureta u dvorcu iznad grada, kao što je neko možda pomislio.

Išla sam da pijem iz bureta znanja, što veoma ljubazni nemački domaćini velikodušno omogućuju srpskoj ekipi već 9 godina. To nam odlično ide od ruke, Nemci cene naš trud i interesovanje, pa se toplo nadamo da će se ovako lepa jednostrana saradnja nastaviti. Za sada, mi njih nemamo mnogočemu naučiti.

PROFESORI SRPSKOG JEZIKA:
BRAK je apstraktna imenica, dok je VERIDBA gramatička greška u ranije sastavljenoj rečenici. OŽENITI SE je glagol koji često odgovara na pitanje KOGA, ali najčešće na pitanje: KOLIKO. OŽENJEN je trpni pridev tog glagola. U čitavom sklopu DECA su imperativ, a KUĆNI PRIJATELJ lična zamenica.

PROFESORI MATEMATIKE:
VERIDBA je paran broj koji često može biti neparan. BRAK je računska operacija množenja, a rezultat su deca. U veridbama ON vredi 2, ONA 1, a tašta 0. U braku TAŠTA vredi 2, ONA 1, a ON 0. KUĆNI PRIJATELJ je nepoznata x, a TAŠTA je zlo na kvadrat.

PRAVNICI:
VERIDBE su parnice, a BRAK je izgubljena parnica. DECA su otežavajuća okolnost, a KUĆNI PRIJATELJ olakšavajuća okolnost. TAŠTA je vrhovna instanca.

INŽENJERI:
VERIDBE su projekt, BRAK je neuspela konstrukcija, a DECA su neplanirani troškovi. KUĆNI PRIJATELJ je izvodjač tehničkih radova, a TAŠTA je korozija.

EKONOMISTI:
VERIDBE su mogućnost plasmana, BRAK je ugovor, a DECA anex ugovora. KUĆNI PRIJATELJ je kooperant, a TAŠTA je poreski organ.

MUZIČARI:
VERIDBE su duet, BRAK je disharmonija, DECA su solisti koji zahtevaju podršku celog orkestra, a TAŠTA je dirigent. KUĆNI PRIJATELJ je onaj koji izdrži do kraja koncerta.

Muškarac i žena koji se nikada ranije nisu sreli, koji su oboje već bili venčani, našli su se nekom greškom u istom spavaćem kupeu trans-kontinentalnog voza. Oboma je bilo nelagodno u početku, ali su ubrzo zaspali umorni, on na gornjem krevetu, a ona na donjem.
Negde oko 1 ujutro on se nagne, pažljivo probudi ženu i šapnu:
"Gospođo, izvinite što vas budim, dali biste mogli da mi dodate rezervno ćebe is ormana? Strašno mi je zima.
"Imam bolju ideju, - odgovori ona - samo za noćas, da se pravimo kao da smo venčani.
"Ohoho, to je fantastična ideja!"
"Odlično. - odgovori ona.-Pomeri dupe i uzmi sam svoje prokleto ćebe!"

Svake godine kad u martu putujem  u Hajdelberg, između sna sam i jave. Sve liči na san iako je samo sjajno organizovan seminar u bajkovitom gradu. Dok me nema ovde, ostavljam vam ove sličice za razmišljanje šta je san, a šta java.

Kako ubrati cvet sa slike?

Lep neki potok

Kad se ona naljuti...

Osamnaestogodišnja devojka se poveri majci da misli da je ostala u  drugom stanju. Zabrinuta majka odlazi u apoteku, kupi test za trudnoću, koji pokaže pozitivan rezultat. Iznervirana viče:
"Ko je ta svinja, hoću da znam! Smesta reci ocu!"
Kad je najzad ostala sama, devojka obavi telefonski razgovor i pola sata kasnije nov „ferari“ se zaustavi ispred njihove kuće. Iz njega izlazi zreo gospodin, obučen u vrlo skupo odelo i ulazi u kuću. Sedne u dnevni boravak s roditeljima i devojkom i kaže im:
"Dobar dan, vaša me ćerka informisala o problemu. Ja se ne mogu oženiti s njom zbog moje porodične situacije, ali mogu preuzeti odgovornost. Ako se rodi devojčica, prepisaću joj tri radnje, dva apartmana, vilu na plaži i 500.000 evra. Ako se rodi dečak, dobiće dve fabrike i 500.000 evra. Ako se rode blizanci, svaki od njih će dobiti po fabriku i 250.000 evra. A ako slučajno dođe do pobačaja...
U tom trenutku otac, koji je ćutao sve vreme, stavi ruku čoveku na rame i kaže:
"Ma, ne sekirajte se, spavaćete ponovo...

 Idu Mujo i Haso putem preko strme litice. Mujo se plaši visine pa ne sme ni pogledati u ponor, a Haso ga kuraži da se ne boji. Utom kamen izmakne ispod Hasine noge on jauknu i upade u ponor. Mujo se skameni od straha. Kad dodje sebi pogleda dole bojažljivo pa stavi ruke na usta i viknu:
"Haso jesi li živ, bolan!" i ovo odjekuje kanjonom.
Odozdo začuje glas:"Jašta bolan, nego da sam živ!"
Muja se iznenadi pa upita:"Kako si živ kad je ovo ovako visoko?"
I dok eho odjekuje kanjonom Mujo začu Hasin glas:
"Još letim!"