Ranije sam vas "zamarala" pesmama Jovana Ikonomovskog iz njegove razgrabljene zbirke "Pesme uspomena i nadanja". Pomalo sam krivac što je ta zbirka izišla ("maltretirala" sam ga dok je nije izdao), a zatim je sledila prelepa knjiga "Bebeće pesme", posvećena njegovim sinovima, vrlo maštovito opremljena. Ako bude želja, napisaću ovde još neku njegovu pesmu iz ove zbirke. Danas bih vam predstavila pesmu koja me posve raznežila. Jovanova tašta je umrla i trebalo je deci objasniti zašto nema njihove bake i gde je. On je to uradio ovako:
Pesma o umrloj baki
Gde je moja baka?
Pitao si me tad.
Na nebu iza oblaka
Odgovorih zbunjeno ja.
A kada će sići?
Opet pitanje tvoje.
Neće, posmatraće te samo
Kako ti u igri prolazi dan.
Noću, mesec kad bude sijao
čuvaće ti san.
Danju, kad ti bude hladno
Grejaće te kroz sunčev zrak.
Kada bude padao sneg,
Padaće sa snegom.
Kada bude padala kiša,
padaće sa kišom.
Da ti miluje kosu,
Da ti ljubi lice,
Da ti baka u sećanju ostane
Svaki dan
