Sticajem okolnosti jedan muškarac i jedna žena (nikad pre se sreli ni videli nisu), nemavši mesta u prepunom vozu, bivaju prinuđeni deliti isti kupe za spavanje. Kreveti su bili na sprat. Nepoznati muškarac spavao je gore, a žena koju nije znao spavala je doje. Pozelevši si lakunoć, ipak tako brzo nisu zaspali.... Nakon pola sata reče muškarac, pažljivo i polutiho: "Molim vas dajte mi ono ćebe iz ormarića, strašno mi je hladno...!" Odgovori žena iz polusna: "Ajte,....da se za ovu noć pretvaramo,....da smo muž i žena, hm?....samo za ovu noć, pa se ionako više nećemo videti..... ok?" "MOŽE! JASNO DA MOŽE!" - strastveno odgovori on. "Dobro,.....; kaže ona, ONDA SE DIGNI I UZMI TO ĆEBE SAM, KONJINO !!!"
Pre četvrt veka njen je životni partner otputovao u Singapur na nekoliko dana. Ona nije mogla, nije ni bila pozvana, a bila je trudna, s malim detetom i imala dvoje starih na brizi. On je imao kome da ih ostavi, ona ne.
Uživao je u jedinstvenom Singapuru, oduševljavao se malim lepim Singapurkama, obilazio uzgajališta orhideja, skupljao kao sunđer lepa sećanja. Na nekoj krokodilskoj farmi kupio je za nju kaiš od krokodilske kože. Baš lep. Jedino, malo je za tih par dana zaboravio da je ona ostala punačkija od porođaja...i kupio prekratak kaiš. Ponosno joj doneo, ona ga probala, i mogla samo da konstatuje da je mogao i malo duži da joj kupi... No, brzo se snašla i rekla, s bebom u naručju i drugom bebom u sebi: „Nema veze. Ovaj kaiš će dobiti moja snajka!“ Svi su prijatelji čuli priču o kaišu, i svi koji su imali ćerke, godinama bi komentarisali: „Moja ćerka se malo ugojila...neće stati u tvoj kaiš! Ili „Ćerka mi je taman po tvojoj meri...moći će poneti kaiš“. Kao što već biva, ona je podigla dva divna sina koji nisu zavoleli nijednu od prijateljskih ćerki. Gledali su tuđe. Četvrt veka nakon što je kaiš stigao u njen dom, stariji sin je rešio da se ženi. Pred svadbu, svekrva je snajki poklonila kaiš od krokodilske kože koji je na nju čekao četvrt veka!
Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame. "Ne boj se, to su samo ljudi u konzervi" umiri ju majka. Piše Mujo pismo Ginisu: "Dragi Ginis! Pišem ti jer mislim da bi me trebo' upisat' u onu tvoju knjigu rekorda. Ja sam kupio puzzle od 1 do 3 godine, a riješio ih za 6 mjeseci!"
Kontrolni toranj u Bosni se obraća pilotu:" Molimo vas da nam kažete vašu oznaku, visinu i položaj." Pilot:" Mujo, 180, sjedim."
Predstavlja Japanac svoju obitelj Muji: "Ovo je moja žena Mi San, ovo je moja svastika Ni San i moja tašta Ti San.' Mujo će na to: "Ovo je moja žena Nju Sam, moja svastika Nju Bi i moja punica Nju Ti."
Pita plavuša plavušu:"Koliko je sati?" "15 podijeljeno sa 45." Šta se dogodi kada dve plavuše trče jedna prema drugoj? Razbije se ogledalo.
Definitivno muškarci i žene drugačije vide i opisuju boje. I jedni se drugima smejemo zbog tih razlika. Pa, hajde da se i danas nasmejemo, levo je skala opisa istih boja od strane dama, desno od gospode. Koliko biste vi boja videli, opisali?
U 7. razredu, nastavnica zada klincima da pišu pismeni rad na temu "Slavne žene". Nakon što je pregledala zadatke, kaže im: "Ne mogu da verujem, od svih slavnih žena, svi ste pisali o Seki Aleksić, Ceci. Kako nikom nije palo na pamet da piše o nekoj drugoj ženi. Recimo, kako niko nije pisao o Mariji Kiri?" Deca počnu da se valjaju od smeha. "Šta je smešno?" pita nastavnica. Deca: "Pa ne kaže se Marija Kiri, već Maraja Keri."
