Komšijski mačor Mica je bio pametniji od mog, Blekija, na moju veliku žalost. Ružnih i neskladnih šara, nije baš plenio lepotom. Moj je bio crn kao noć, sa tamnožutim očima, negovani lepotan. Podrazumeva se da su bili konkurenti za teritoriju, i da je  Mica kao stariji i iskusniji držao primat. A mnogo pametan beše taj Mica, koji greškom dobi žensko ime. Parkirao bi se pred liftom i čekao. Ako bi naišao neko sa trećeg sprata, on bi s njim ušao u lift i na svom spratu ležerno izišao u pravcu svog stana. Ako bi u lift ulazili putnici za ostale spratove, on bi nastavio da čeka ili bi se popeo pešice. Sjajno je pamtio ko kome ide u posetu i ko gde stanuje. Ali više od ove snalažljivosti fascinirala me njegova sposobnost da razume ljude i odgovori na svoj način. Jednom je Bleki kasnio iz šetnje. Videh Micu kad se pope na sprat i zapitah ga: "Mico, gde je Bleki?". Mica se samo okrenu i pogledom pokaza. Bleki je dolazio za njim! Drugi put Blekija nema ceo dan. Mica dolazi kući, pitam ga gde je Bleki, on se okrene i povede me u podrum. Tamo se Bleki zaglavio, ušao odakle nije mogao da iziđe, pitanje je da li bismo se setili da ga tu tražimo! Treći put Bleki nestade, nije ga bilo preko godinu dana. Ja sam danima pitala Micu isto pitanje, gde je Bleki, i uvek dobijala odgovor u vidu sleganja mačjim ramenima "Ne znam". Nije ni znao. Bleki se pojavio posle 16 meseci, bolnih šapa, mršav, jadan, ni nalik na onog negovanog lepotana. Ali odmah krenuo za mnom kad me ugledao. Kako proveriti da li je to on? Ako uđe u kadu, on je, jedan je od retkih mačora koji je voleo da se kupa i obožavao da se odmara u kadi. Kao da me čuo, sa vrata stana on se uputi pravo u kupatilo i pokuša da uđe u kadu...kao da je time pokazao ličnu kartu.
Komšinica baš nije volela mačke, a ni ljude. Pokušavala više puta da otruje mace. I uspela prvo Micu, u velikim je mukama uginuo. Zatim nađoh uginulog crnog mačora. Ožalismo ga roneći suze danima. Nađem sina gde plače nad fotografijom Blekija, pa pokušah da ga šaljivo utešim:"Pa i meni će nedostajati Bleki, da mi cepa čarape!" Sin me tužno pogleda: "Neće ti nedostajati Bleki da ti cepa čarape, nego kad piješ kafu, da ti skoči u krilo i prede!" E, tu se ja zarozah od suza.
Nekoliko dana kasnije u blizini videh Blekija, odmah mi pritrči, a za njim siva lepotica. Oduševim se, obradujemo se jedno drugome. Pozovem ga da pođe sa mnom kući, a sivka ga zove sebi...ustvari mu je glavu spasla, držeći ga podalje od kuće, dok je komšinica pogrešnog otrovala. Pustih ga još neko vreme s njom, posle mi se sam vratio. Do sledeće prilike za lutanje.