Kad se najmanje nadate, stigne vam neka radost. Poštar donese paketić, otvorih, kad unutra knjiga i pismo. Đorđe Živković, "Radosti i nadanja", knjiga pesama. Pre podosta godina u osnovnoj školi pomenuti gospodin predavao mi je fiziku. Skroman, jednostavan, omiljeni nastavnik. Kasnije izgubismo spojne niti, nismo se sretali. Nije ni on znao šta se dešava s većinom njegovih učenika. Penzionerske dane provodi u čitanju i pisanju. Sprema četvrtu knjigu. Svratio u biblioteku, pa mu iskusni bibliotekar ponudio moju knjigu na čitanje. Znao da će ga obradovati. Pročita, potraži adresu, pa spakuje svoju i pošalje mi...kakva je to radost kad posle mnogo godina saznate da vam je omiljeni nastavnik živ i još kolega po peru!! Da podelimo utiske o jednoj njegovoj pesmi?
Sa puta
Koliko staza - vidjeh draga bogaza negaženih koliko livada kosom nekošenih i šuma mnogo gdje nismo prosipali smjeh koliko tihih žala gdje željom s tobom bjeh. Koliko sreće ne znasmo, koliko radosti ne brasmo i kao da me svaka sunčana kore zraka: što prosuo je nisam poljupce duge, tople na drage usne tvoje
Ovih dana samo rezimiramo, pa da to uradim i ja. Lepo smo se blogodružili i u 2010, kao i u prethodnim godinama. Na blog su pristizale nove snage, redovno ili neredovno svraćali su blogeri sa dužim stažom, poneko odlazio, pa se vraćao kad ustanovi da je u ovoj blog oazi lepše nego drugde. Sve kao i u realnom životu. Svako blogersko druženje uživo bivalo je mali praznik pa bi na blogu osvanuo detaljan izveštaj.
Blog je čuvala dobri duh Casper
Uvek dobronamerno talasao i školu b(g)logovanja vodio je Talas
AnaM se starala da nam osmeh na lica vrati i kad ga negde zagubimo
Lepim stihom i dobrom kuhinjom osvežavala nas je domacica
Šuky, nesanica, stepskivuk, malaino, vesela i krilaandjela doletali su na najlepšim poetskim krilima. Očekujemo njihove prve knjige u 2011.
Unajedina bi nas uvek zamislila i raznežila svojim razmišljanjima, u kojima smo se svi nalazili.
Mandrak 72 je knjigom „Pod svodovima desetog sela“ nastavio lepu tradiciju izdavanja blogerskih knjiga ...biće ih još!
Cicilly je unapredila mnoge blogove, Mesecina nas je često obasjavala, a behappy se brinula da svi budu srećni, kao što joj i ime kaže.
Mira kuglof nas je uvela u ukusni, čarobni svet kuglofa i bermeta.
Pričalica nas je mnogočemu mudrom naučila, hvala joj.
Nastasja nam je kuvala kad bi se domacica umorila. Misha je bio zadužen za unutrašnju i spoljnu politiku. Vilabezkrila je izrasla u vilu s blogkrilima!
Još četrdesetak dragih blogera davalo je svakog dana svoj pečat ovom blogu, neko veštije, neko maestralno, neko sasvim nevešto, ali svako je svoj doprinos upleo u ovaj blog i zato svaki trud ima svoju vrednost. Ne zamerite što sam poimenice pomenula samo blogere sa dužim stažom. U sledeći izveštaj za 2011. ući će svi koji se zadrže ovde i utkaju svoje niti u ćilim zvan blog.rs. Šta vam želim u Novoj 2011? Ljubavi toliko da sasvim ispuni vaše srce
Zdravlja taman koliko vam je potrebno
Dobar posao, uspeh u školi, na fakultetu- svako neka odabere šta mu treba!
Želim vam da na kraju godine svako od vas može podvući crtu i zaključiti: bila je uspešna i srećna godina!
Ko još nije jeo kuglof? Ima li takvih? Ako nije, pravac na Etno sajam u Beogradu, hala 3, levo od ulaza, kod naše kuglof prima-dame, Mire kuglof. Tu je odmah i Aleks bermet, pa se može napraviti idealna kombinacija, kuglof s bermetom. Od volje da li će kuglof biti carski, jafa, s višnjom, s jabukom i cimetom, ili možda s limunom. Od volje i da li će bermet biti crveni ili beli. U svakom slučaju, uživaćete, kao što sam i ja uživala! Živeli!
