Dobila sam nežnu primedbu da sam gospodu na ovom blogu malo zapostavila. Ma nisam, samo su dame imale prednost, pa džentlmenima blog.rs sa zadovoljstvom i osmehom čestitam 252. dan ove uzbudljive 2011.godine!
Suky Jovan s.s. Baddancer
Krilaandjela Stepskivuk Bokikojic
beliocnjak Mandrak72 Mediterraneo Nemanja Gasstrocity Patos i Voja
Marcoantonie Purplemind
Izvinjavam se što informatičaru Nemanji nisam čestitala 256. dan, ili 2^8, a on zna zašto! Uostalom, Nemanja, čestitam ti ga unapred!
Šta treba za jedan savršeni život? Zamislimo da je to vrhunski spremljeno jelo. Šta mu dodati, šta oduzeti? Počnite sa velikom porcijom ljubavi začinjenom sa tri neophodna P: poverenje, poštovanje i požrtvovanost. Dodajte joj jedno do dva, pa i tri prava čuda, najčudesnije pojave na ovom svetu Neka rastu ušuškani u vašu ljubav, jedna ljubav drugu da povećava! Začinite to sve prijateljima i drugim dobrim ljudima Prstohvat muzike, kašika plesa, naprstak osmeha, zasladiti sladoledom Dodati lepe daljine, neotkrivene horizonte, predele sna Raditi da bismo živeli, ne živeti da bismo radili Da probamo, ima li svih začina dovoljno? Pesme još malo, molim! I pripremili smo jedan savršeni život. Kako biste ga vi pripremili? Koje začine upotrebili, pa da vaš život bude po vašem ukusu?
Priča se legenda koju niko nije proverio, kako je Betoven napisao prelepu "Mesečevu sonatu". U kući u Beču u kojoj je stanovao na 4. spratu, živela je slepa devojka na trećem. Jednom mu se požalila kako joj nije teško što je slepa, nego joj je žao što nikad neće videti mesečinu. Betoven joj je obećao da će je videti. Inspiracija ga je obuzela i on je komponovao jedno od svojih najlepših i najpoznatijih dela, "Mesečevu sonatu". Pozvao ju je u posetu, odsvirao joj sonatu i ona je rekla: "Hvala ti, sada vidim mesečinu!" Meni je ta priča prelepa. Boraveći u Beču, jedva sam dočekala da vidim kuću u kojoj je stanovao Betoven kad je napisao ovu sonatu. Živeo je na 4. spratu. Pela sam se stepenicama stare kuće zamišljajući devojku koja sluša mesečinu. I videla sam je, osećala među zidovima te kuće. I Betovena, kako joj svira mesečinu. Poslušajte je i vi!
Ljudi znaju da volim knjige i da neće pogrešiti ako mi za bilo koju zgodu donesu knjigu. No desi se i poneko iznenađenje kad mi pravu knjigu odabere neko ko me ne zna, koga prvi put susrećem. Jedan mnogo fini momak na upoznavanje na balu doneo mi je knjigu s posvetom "Moramo sanjati, ali ponekad i verovati u nemoguće..." Bila je to knjiga autorke Miša Defonseka: "Preživeti sa vukovima", neverovatna autobiografska priča. Prvo nikako da nađem vreme, a onda je pročitah u dahu. Zašto je preporučujem svima koji još nisu imali priliku da zavire među njene stranice? Zato što daje sasvim novi pogled na naš svet, ugao gledanja koji i ne znamo da postoji, način posmatranja ljudi i životinja kakav je možda imao samo Kipling kad je pisao "Knjigu o džungli". Ko ne izvuče snagu iz ove priče, taj je nije pažljivo pročitao.
Mandrak72 
