Valcer

Ledeno jutro. Ko ne mora, neće promoliti nos napolje. Ogledalo od leda svuda oko nas. Grane još pod snegom, sada i ledom okovane, ali previsoko da se za njih držimo. Bojim se leda. Jednu sam Novu godinu čekala u belom, specijalna garderoba, gips na kolenu, to ne može imati svako .
Pardon, može imati svako, ali ne želi. Otada baš i nisam željna ledenih iznenađenja.
Umesto leda, setih se jedne divne starogradske pesme, pa ću se njome zagrejati pre nego se usudim na led.

Ja o prošlosti ne mislim više
i ne žalim svoj minuli san,
samo sećanja mnoga mi budi
tamnovišnjeve boje šal.
U tom šalu sam njega ja srela
svojom ljubljenom zvao me tad,
šalom lice sam sakriti htela
dok me nežno on ljubio mlad.
Sad zbogom ostaj, ljubljena moja,
s tobom rastanak tužan je, znaj,
kako divno sad lice ti krasi
tamnovišnjeve boje šal.

Tamburaši prilaze vašem stolu, žele da vas obraduju vašom omiljenom pesmom. Vi se kao malo mislite, nikako da se setite koju biste pesmu poželeli? Ili kao iz tipa "ispaljujete" nekoliko pesama, pa još pevušite s tamburašima? Koja ste kategorija slušalaca? Setite se vaše omiljene pesme i otpevajte nekoliko stihova, da vidimo ko šta voli!

Vera je ptica koja oseća svetlo i peva dok zora još nije svanula.
Ribe u vodi ne ispuštaju zvuk, životinje na zemlji bučno se oglašavaju, a ptice pevaju na nebu. A čovek? On u sebi nosi tišinu mora, buku zemlje i muziku neba.
(Rabindranat Tagore)
Vreme brzo teče i protiče. Prilika se rađa i izmiče. Ti ipak čekaš i ništa ne preduzimaš - Kao ptica koja ima krila, al' se ne usudi da vazduh seče.
(Alan Aleksandar Miln)
Čovek je nekad poput ptice, stoji na nesigurnoj grani, koja se uvija, i peva, ali zaboravlja da nema krila.
(Viktor Igo)
Inteligentan bez ambicije isto je što i ptica bez krila.
(Salvador Dali)
Ako u srcu nosimo zelenu granu, ptica pevačica sigurno će doći.
(kineska poslovica)

Лепо је живети лепо, а није лоше ни живети ружно јер и од тога има горе.

Неки људи су паметни само толико да живе скромно и лепо. За нешто више, веће и компликованије, они памети немају.

Да ли сте задовољни данашњим јутром или мислите да би и оно могло бити лепше и топлије? Сем нас, ништа није толико добро да не би могло бити боље.

На стаблу сујете цветају инфаркти.

Чувајте срце! Срце не страда ни од рада, ни од здраве људске муке и невоље, већ од самољубља и повређене сујете. За срце нема тежег напора него кад се много бавимо собом.

Једном од наших несрећних суграђана није најпре ваљао ПЕ-КА-БЕ. Затим се жалио на ПЕ-ТЕ-ТЕ. Па му се покварио У-КА-ТЕ. Кад су га прегледали, утврдили су да му није у реду ни Е-КА-ГЕ.

Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?

Ко нема у глави има у ногама, ко нема у ногама има у банци, ко нема у банци има нешто у Гроцкој, ко нема ни у Гроцкој - наћи ће му се нешто у мокраћи. Нико баш није да нема нигде и ништа.

Ко не зна шта му је, нека погледа где му је. Па ако га нађе - то му је!

Родио се нови дан. Пробудио се цео Београд да га види. Честитајте једни другима. Радовали сте се и мањим успесима.

Можда је ипак боље да будете дебели. Блажи је раствор сваке муке, невоље и киселине кад се сипа у тело од сто килограма него у тело од педесет килограма.

Многи људи живе скромно и спокојно. Не узнемирава их то што други живе много боље. И они су могли живети боље али их је било срамота.

Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више...Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља.

Како постати срећан или бар спокојан? Питајте оне који испред самоуслуга пију пиво. Они највише на то личе.

Ко има проблема, нека дигне руку. И нека је држи тако све док му не утрне. Кад спусти руку, биће му много лакше.

Добри и тихи људи имају тајне жеље које остварују на неки, за нас невидљив начин. Не завидимо им на жељама, јер су наше веће, али им завидимо на срећи.

Не секирајте се јер то шкоди здрављу. А ако већ не можете, немојте се бар секирати због тога што не можете да се не секирате, јер је то онда још горе.

То није добро ни праведно - неко је и млад и здрав а неко је и стар и болестан. Тако је, истина, било и кад смо ми били млади, али би бар данас могло бити друкчије.

Ко уме да се радује, има чему да се радује. Радост је привилегија оних који скромно мисле о себи а лепо о животу.

Не знамо како ће се све ово завршити. Ми старији ћемо се некако извући, јер нећемо бити ту.

Задатак егзактних наука је да продуже људски век. Од филозофа ће се тражити да објасне зашто.

Кад нам није лако овако, како би нам тек било да заиста знамо како нам је.

Да ли знате шта је бесплатно? Само оно што је највеће,најлепше и најважније.

Млади би хтели оно што стари имају. Стари би волели оно што млади могу. Међутим, не може се и једно и друго. Прво ћете само моћи а онда ћете само имати.

Нема веће подршке животу од невоље. Зато, по нашем мишљењу, не треба укидати невољу, сем тамо где је неопходно. Може доћи време кад ћемо се грабити за невоље. Зато, не бирајте много. Свака невоља је добра да човека овако или онако забави, разоноди и унапреди.

Душан Радовић
(1922-1984

Zaboravimo da godina i nije bila baš neka. Nekome majka, drugome maćeha, u proseku osrednja, donela nekome prijatelje, drugare, drugome odnela sve što je imao,  trećem donela mnogo više lepog nego što je očekivao. Bila mi je i veoma mučna godina, teška, preteška, muke su se završile i sada nas u kući ima jedan manje, a preostali pokušavaju da se srede. Izgubila sam sjajnu prijateljicu, koja me i dovela na blog. Sin diplomirao, lepo se zaposlio. Dobila sam snajku, veliko bogatstvo u kući. Drugi sin mi takođe pričinjava podosta radosti. U ovoj šašavoj godini sam otkrila blog, stekla sestru, nove prijatelje dodala dragocenoj družini svojih prijatelja, ponovo počela da pišem, objavljene mi dve pesme, ima i još dobrih događanja, pa ću ipak pisati pozitivan saldo. A sada bih želela svim pozitivnim ljudima na blog.rs da poželim zdravlje, sreću i ljubav u Novoj 2009. godini, ispunjenje velikih i malih, izrečenih i neizrečenih želja!