Valcer

Sinoć je počeo 10. Gitar art festival, praznik gitare. Otvorio ga je Visente Amigo, španski flamenko virtuoz. U punoj sali Sava centra, u okviru svog flamenko seksteta, preneo je čaroliju flamenka oduševljenim slušaocima koji u pokazivanju oduševljenja nisu štedeli svoje dlanove. Moja seka i ja izišle smo začarane i očarane.
Bravo, Visente! Bravo, čarobnjače gitare!

UPUĆUJEM SVOJU ZAHVALNOST:
SUPRUZI…
koja najavljuje: za večeru su viršle sa pecivom...
jer je tu kod kuće sa mnom, a ne negde napolju, s nekim drugim...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SUPRUGU...
koji leži na sofi, pretvorivši se u krompir na kauču, jer je to veče sa mnom, a ne negde napolju, ili u pivnici.
 _  _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
MOJOJ ĆERKI TINEJDŽERKI
kad se žali što treba da opere sudove, jer to znači da je kod kuće, a ne negde napolju, na ulici...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ZA POREZE ŠTO IH PLAĆAM
jer to znači da sam zaposlen/a i zarađujem___ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ZA SAV NERED ŠTO GA MORAM SREDITI POSLE ZABAVE...
jer to znači da me okružuju prijatelji.
_ _ _ _ _ _ _  __ _ _  ___ _ _ _ _                   _
ZA SVU ODEĆU KOJA POSTAJE MALO PRETESNA
jer to znači da imam  dovoljno hrane!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVOJOJ SENCI KOJA ME PRATI PRI RADU jer to znači da sam negde napolju, na suncu.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
TRAVI KOJU TREBA POKOSITI, PROZORIMA KOJA TREBA OČISTITI, OLUCIMA KOJE TREBA POPRAVITI
jer to znači da imam  kuću!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ZA SVE ŽALBE KOJE ČUJEM O POLITIČARIMA NA VLASTI...
jer to znači da imamo slobodu govora...

ZA MESTO KOJE NAÐEM SASVIM NA KRAJU PARKIRALIŠTA
jer to znači da mogu hodati, uz blagoslov da imam kola..
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
NA VISOKOM RAČUNU ZA GREJANJE
jer to znači da mi je toplo.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
GOSPOÐI U CRKVI, U REDU IZA MENE, KOJA PEVA BEZ SLUHA...
jer to znači da mogu čuti!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
NA GOMILI VEŠA KOJU TREBA OPRATI I ISPEGLATI...
jer to znači da imam odeću.
 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ZA UMOR I BOL U MIŠIĆIMA NA KRAJU DANA...
jer to znači da još mogu mnogo raditi._  _ _ _ _ _ _ _ _ _
ZA ALARM ŠTO SE UKLJUČI ČAK I VRLO RANO UJUTRO...
jer to znači da mi je poklonjen još jedan dan života._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
I NAPOKON, ZA MNOGO E-MAIL-ova
jer to znači da imam mnogo prijatelja koji misle na mene!
-------------------------------

Živi dobro, smej se često, & ljubi celim srcem svojim!

Čovek je sedeo na stanici metroa u Vašingtonu i počeo da svira violinu. Bilo je hladno decembarsko jutro. Svirao je šest Bahovih komada oko 45 minuta. Za to vreme, pošto je bilo radno jutro, izračunato je da je bar hiljadu ljudi prošlo kroz stanicu, najveći broj njih odlazeći na posao. Nakon tri minuta sredovečni čovek je primetio muzičara koji svira. Usporio je, zastao na par sekundi, a onda požurio da stigne na vreme. Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar kao napojnicu: žena mu je bacila dolar u kutiju bez zastajanja, i nastavila da hoda. Nakon nekoliko minuta neko se naslonio na zid da ga sluša, ali je onda čovek pogledao na sat i ponovo počeo da hoda. Očito je kasnio na posao. Najviše pažnje je pokazao trogodišnji dečak. Majka ga je požurivala, ali je dete zastalo da čuje violinistu. Majka ga je povukla i dete je nastavilo da hoda neprestano se osvrćući. Takvu reakciju pokazalo je još nekoliko dece, ali svi roditelji, bez izuzetka, primorali su ih da nastave dalje. Za 45 minuta sviranja,
samo šestero ljudi se zaustavilo i kratko slušalo muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju normalnom brzinom. Sakupio je 32 $. Kada je prestao da svira, nastala je tišina, ali to niko nije primetio. Niko nije zapljeskao niti je pokazao bilo kakvu reakciju. Niko nije znao da je violinista bio Joshua Bell, jedan od najboljih muzičara sveta. On je svirao jedno od najintrigantnijih dela ikada napisanih, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara. Dva dana pre sviranja u metrou, Joshua Bell je rasprodao koncert u Bostonskom pozorištu gde je karta koštala 100$.

Ovo je stvarna priča. Joshua Bell je svirao inkognito u okviru eksperimenta koji je organizovao list Vašington Post, o percepciji, ukusu i prioritetima koje ljudi imaju. Osnovno pitanje za eksperiment je bilo:

Na javnom mestu u neadekvatno vreme:
Da li primećujemo lepotu?
Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?
Da li prepoznajemo talenat u neočekivanom kontekstu?

Jedan od mogućih zaključaka ovog iskustva mogao bi biti:
Ako nemamo minut da zastanemo i slušamo jednog od najboljih muzičara sveta koji svira najbolju ikad napisanu muziku, koliko drugih stvari onda tako propuštamo?

Kako sam umorna...Ni do čega mi nije. Niko me ne razume. Da li iko zna kako se osećam?

Samo mi se spava. I muzici sam rekla da zaćuti.

Nisam borbeno raspoložena, nisam ni poletna.

Treba mi malo smeha. Samo malo smeha. Ili topline.

Maločas navratiše dve i traže tvoj broj telefona. Nisam im dala, rekla sam im gde živiš.  
Doći će ti ovih dana. Kažu, zovu se RADOST I SREĆA. Samo to i zaslužuješ!