[ Slikopisi
]
09 Februar, 2010 13:29
I tako to...
Malo me nije bilo ovde. Tek da malko odmorite.
Bilo je solidno hladnjikavo, za moj ukus, ali šta bih ja pa htela u februaru?
Ma, bitno je promeniti sredinu i videti drage ljude, zar ne?
Može pitalica za zagrevanje?
Šta je najveći prirodni fenomen ?
Žensko oko:
sa deset metara vidi plavu dlaku na svetlom sakou,
a sa pola metra ne vidi okvir od garažnih vrata!!!!!!
[ Lepota
]
03 Februar, 2010 09:01
Valcer slavi drugi rođendan
Ovaj blog se rodio 4.2.2008. i sutra navršava 2 godine sa 590 postova.
Glavne teme bile su mu: humor, moje priče, moje pesme, mudrosti s neta, lepi prilozi s neta, pomalo medicina, pomalo recepti. Sendvič od svega pomalo, uz nastojanje da bude šaroliko, interesantno, u principu pozitivno. 
Da nazdravimo za to?
Koje su direktne posledice blogovanja: jedno kumstvo, jedna blogseka, dve blog ćerke, nekoliko prijatelja, nekoliko kandidata za prijatelje. Nekoliko razočarenja, ali to ćemo sada preskočiti. Odavde je ponikla verovatno prva blogerska knjiga, u čijem stvaranju se udružila pozitivna energija nekoliko blogera.
Pa, da li je dovoljno? Ja sam zadovoljna, a vi? Poslužite se tortom, moliću lepo!
Ko je za ples?
[ Moje priče
]
01 Februar, 2010 09:22
Unikati
Mnogi ljudi ostavljaju život za kasnije, za jedan od onih dana, za neku godinu...i život protekne pored njih, a da oni u njemu ne učestvuju. Puštaju ga kao veliku reku da pored njih protiče, a da se u njoj ne okupaju. Za sve ima vremena, sve se može sutra, neka odleži, odstoji, da se razmisli...i dok se okrenete, najbolji dani odoše u nepovrat, najlepše godine iza nas...a ne možemo isto sa 30 kao sa 20, sa 50 godina kao sa 40, a posle 50 možemo još manje, pa manje...Zato nijedan dan ne sme proći, a da u njemu ne primetimo nešto lepo. Ne sme proći, a da nismo nekog videli, čuli, napisali pismo. Ne sme proći, a da u njemu nismo ostavili nešto završeno, urađeno. Nikako ne sme proći, a da bar malu radost sebi nismo priredili, makar kupivši sebi novi cvet. Nema svečanih dana i posebnih zgoda, svaki dan našeg života je poseban, specijalan, jer u njemu učestvujemo baš mi. Neki mudrac reče, a ja ga svakodnevno citiram: "Jedina osoba koja će s tobom biti celog tvog života si-TI!". Zaključak: tu osobu moramo čuvati, štedeti od nepotrebnih stresova, praštati joj ono što treba oprostiti, popraviti sve što se može popraviti.
U više navrata dobijala sam lep nakit s napomenom: "Nemoj to nositi svaki dan, nosi to u specijalnoj zgodi". Takve komade nakita nisam nikad stavila na sebe. Svaki dan mog života je specijalna zgoda. I vašeg života! Čuvajmo sami sebe! Volimo sami sebe! Onda će nas i drugi čuvati i voleti. Kad sebi oprostimo, lakše će nam drugi oprostiti. Kad smo pomireni sa sopstvenim nesavršenostima, lakše će ih i drugi prihvatiti. Niko nije savršen, ali je svako unikatna pojava na ovom svetu, kakva nikad pre nije postojala i nikad više neće. Poštujmo sami sebe, unikati!
Lekopisi [14]
