Valcer

Zimi putovanja nisu tako lepa kao leti, ali nekad se i to mora.

Ako u svemu umete da vidite lepotu, videćete je!

A još i kad je zaista lepo...i kad su povodi lepi...živeli!

Neka prošla vremena. Mesto u Slavoniji, sprema se svadba. Moja baka je glavni majstor za kolače koju svi zovu da im mesi za svadbe. Idu joj od ruke, kao nikome. Njene ruke vajaju najlepše oblike, njeni su kolači najmekši, bolan da ih jede. I mesi baka, valov se kolačima puni. Brojna deca pomažu ili ne pomažu, ali vire kad mogu, dokle je stigla, hoće li biti nešto i za njih. Moj tata je najmanji, puca od zdravlja, medeni deran čiji osmeh leči. Viri kad ga niko ne vidi.
Završi baka posao, valov sa kolačima na sigurno, dok ga ne preda svadbarima. Poradi nešto i po svojoj kući, završi ono, završi ovo. Kad iznebuha, mališan se previja od bolova, stomačić otekao. Šta li se desilo, koja li ga gadna boljka ščepala tako? Sabrali se savetnici, kola se uprežu, dete da voze kod doktora. Svi uznemireni, uplašeni. Pred  polazak baka virne u sobu gde je ostavila valov s kolačima, dajući uputstva onima koji će ga odneti poručiocima.
U valovu poveliko udubljenje, mnogo kolača pojedeno.
Razjasni se neobično tatino oboljenje.

Po ideji domacice, postavljam domaći zadatak: napisati post sa iskustvima na  gornju temu!

Stigao patrijarh Pavle u raj.
Sutradan, za doručak: hleb i marmelada.
Za ručak: hleb i marmelada.
Za večeru: hleb i marmelada.

Ujutro, sretne ga Bog i pita kako mu je.
Pavle odgovori da je sve lepo, ali zašto za doručak, ručak i večeru - hleb i marmelada.
Bog na to odgovori: Šta si ti mislio, da ću da kuvam samo za nas dvojicu?!