Valcer

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću: " Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici!"
"Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!"

Menjam muža za pravog vola.
Prodajem kuću na klizištu, nije mnogo prešla.
Prodajem jeftina kola ... dok se Jefta ne vrati.
Tražim dečka preko 18. Šifra: Godine nisu važne
Menjam Fiću sa kukom za Trabanta sa kukom. Šifra: Kuku meni, kuku tebi!
Ako želite da ostavite cigarete, ostavite ih kod mene.
Uspešno odvikavam pušače od cigareta. Šifra: grebator

Izišao Dalmatinac s Italijankom, a ona ga obleće "Bača mi, amore!" (poljubi me, ljubavi).
"Ma, ženska glavo, ća ti je?"
"Bača mi, amore!"
"Ma drugo san tija!"
"Bača mi, amore!" ponovi zaljubljena Italijanka.
I on je baci u more...

Voditelj: "Znači, Vi ste pjesnik?"
Gost: "Da, ja sam pjesnik..."
Voditelj: "Amater?"
Gost: "A mater nije, ona je domaćica, malo oko vrtla i tako..."

Nema većih mudraca od dece. Možda ste većinu ovih velikih misli malih ljudi već čitali. Proverite koje niste!

Kad smo mladi, često smo i naivni, malo glupi...a kad steknemo pamet, više nismo mladi. Zato svi kažu: "E, da mi je ova pamet bila!" Pa, kad bismo bili i mladi i pametni, nadamo se da ne bismo ponavljali iste greške, iste gluposti radili. Moguće. A možda jednostavno takav sklop- kakvi smo -predisponira određene gluposti koje moramo prevideti, podneti.

Davno beše  svadba u familiji. Sa mladine strane dobila sam zadatak da kitim kola, pa nisam videla šta se događalo pred stanom mlade.  Svadba teče, svatovi došli po mladu i poveli je, i stigosmo na kraju  u restoran na ručak.  Brbljiva moja koleginica, sestra mladoženje, uskoro se stvori pored mene, pa samo cvrkuće:
"Da znaš samo kako su nas kod mlade dočekali! A gde si ti bila, ne videh te? "
"Šta je tu bilo tako lepo?" pitam ja, jer ne primetih ništa posebno, iz moje autokitnjaste pozicije.
"Pa pred vratima mlade namestila se trojica, i redom ljube sve žene. I komšinice zgrabe i izljube, ne vredi im da se pravdaju da nisu u svatovima. A među njima što ima jedan, nećeš mi verovati, kako ljubiiiiiii..."
I tu ona oduži slatko, prisećajući se. Okrene se po sali, i primeti poznato lice: "Vidi, to je taj. Kako samo ljubi!" šapne mi.
"Da te upoznam, moj muž!" rekoh veselo. Ona se uplaši za svoj integritet, i  u trenu joj ne pade na pamet da ja uopšte nisam shvatila kakvo je to ljubljenje bilo. Pa ljubiti priju, kako se može? U obraz, srdačno, naravno...
I prođe podosta godina dok mi nije ponovila istu priču, uz dodatak: "Još ne videh čoveka koji lepše ljubi! U usta, jasno!"
I tu se ja osetih glupačom. Naivkom, čije je poverenje  odavno izigrano.
A ne volim da se osećam glupom. Baš ne volim.

Muž i žena spavaju. Usred noći odjednom se začuje neka buka spolja. Žena se prene iz sna i poče da viče: " Jao, to mora da je moj muž!"
Čovek iskoči iz kreveta i sav unezveren i kao od majke rođen pobeže kroz prozor. Nakon par minuta, vraća se, sav izgreban, penje se u spavaću sobu i dere se na ženu: " Objasni mi šta ti znači ono "to mora da je moj muž"- pa ja sam ti muž!"
"Prvo ti meni da objasniš što si onda bežao!"

Dođe udovica kod sv. Petra i pita može li videti svog pokojnog muža.
Kaže sv. Petar: "Naravno!", uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: "E, među anđelima nije".
Onda traži u drugoj pa kaže:"Nije ni u čistilištu. Nema ga!"
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: "Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima."
Najednom se priseti i upita udovicu: "Koliko ste dugo bili u braku?"
Udovica: "Pa nekih 50 godina..."
Na to će sv. Petar uzimajući novu knjigu: "Pa što ne kažete da je među mučenicima..."