Valcer

“Kada budeš ostarila,

kada budeš baka,

uzmi ovu knjigu,

uspomenu đaka,

u knjizi ćeš naći tada ime moje,

ti se sjeti kolegice svoje!

(Mirica)

 Tako je pisalo u mom spomenaru. Danas se sećam Mirice, ali je odavno izišla iz mog života. Da li danas neko piše spomenar na klasični način? Ne verujem. Malo ko piše pisma, razglednice. Kompjuter je zamenio sve. Na ovaj blog mnogi su došli i prošli, nekih se sa čežnjom sećamo. Pišemo, raznim tempom, o raznim temama. Proletos sam odlučila da pedesetplus poklonim blogknjigu njenih postova za godinu dana. Ispalo je da sam ih kopirala i štampala danima i da  je knjiga jedva stala u poveliku kutiju. Ne verujem ni da se obradovala tolikom teretu za teglenje kući. Sada sam uradila isto za sebe, za skoro 6 meseci blogovanja, 126 postova  sa sve komentarima, na  500 stranica. Kakva impozantna dokumentacija!  Odštampala i stavila na CD. Znam da ću se jednom radovati kad to budem čitala, u trenucima mira, uz dobru muziku, za svoju dušu.

Dragi blogeri, čuvate li vi svoje umotvorine? Beležite li ih? Čuvate li drage komentare? Domaćice, da li je Blogkuvar gotov?  A knjiga poezije? Valjalo bi negde samo tvoje sjajne komentare sačuvati. Baladaševiću, ti već nekoliko knjiga imaš, što poezije, što sivomaslinastih priča, suncokretovih razmišljanja, šaljivih priloga. Krilaandjela i stepski vuk, imate gotove knjige poezije. Vladice,  šta najpre izlazi iz tvoje radionice, knjiga poezije, putopisa ili zbirka najlepših pps?  Hyperblogger, ti već nekoliko tomova imaš gotovih! Pinokio, katalog za izložbu je završen. Milord55, prilog savremenoj filozofiji samo da se  ukoriči. Pedesetplus, otisak jedne originalne dame u svakodnevnici samo da se štampa. Blogamimoga, dnevnik događanja u Makarskoj i šire - bio bi jednog dana dragoceno istorijsko štivo. Mladiluk, Voja i Summa su izdali knjige, mnogi su ih pročitali. I da ne širim dalje, svako od vas je na svoj način prišao sadašnjici i ostavio svoj trag. Bilo bi lepo da sačuvate vaše delo makar za sebe, a po mogućnosti i za druge. Virtuelni trag nije trajan. Radite li to?

Katalonija mora biti nešto posebno kad je mogla iznedriti tri jedinstvena umetnika, Gaudija, Dalija i Pikasa.  A imati svoj grad mogao je od svih arhitekata samo Gaudi. Barcelona, glavni grad Katalonije, jeste Gaudi i Gaudi je Barcelona. Kad vam s brda Montjuic pogled pukne na Barcelonu, panoramom dominira simbol grada, Gaudijevo delo, prelepa katedrala Sagrada Familia koja se, s prekidima, gradi od 1883. godine. Njen veličanstveni završetak očekuje se 2020 godine, kada se završi deo Glorija i svih 12 tornjeva. Istočni deo katedrale, koji prikazuje Rođenje Hristovo, neopisivo je lepa čipka u kamenu, dok je zapadni deo, Stradanje Hristovo, tužnih i svedenih linija. Pogled iz visokih tornjeva na Barcelonu je nešto što se ne zaboravlja. Ako odatle nastavimo putem Gaudija, stižemo u park Guell, koji je Gaudi posvetio svom meceni. Tako maštovito delo razigranog dečjeg uma malo ko očekuje. Umetnik koji nikad nije prestao da se igra osmislio je skladnu simfoniju cveća, drveća, neobičnih stubova, dvorana, keramičkih „fotelja“, carstvo mašte koje čuva iguana urađena u mozaiku. Malu iguanu od keramike svi odavde ponesu kao tipični suvenir Barcelone. Spustimo se onda ka luci, sa velikog Katalonskog trga u polupešačku ulicu La Rambla, centar starog dela grada, nazvanog Gotska četvrt. Živopisnom uličicom Carrer Portaferrisa, gde nalazimo najlepše suvenire, sve u stilu Gaudija,  svraćamo do gotske katedrale, pa nastavljamo do Pikasovog muzeja, i konačno se odmaramo u prelepom parku Citadella. Tu možemo čamcem ploviti po jezeru ili se diviti kamenim zmajevima koji kao da su upavo sleteli. Odšetajmo zatim do luke, Port Olympico, gde ćemo pored hiljada jahti stići do ogromnog Akvarijuma i prolaziti podvodnim tunelom, dok nam nad glavom plivaju ogromne ajkule opasnog izgleda. Kad se nadivimo morskom svetu, osvežimo se u Mare Magnum, pa nastavimo do obale, do spomenika Kolumbu. Odatle taksijem za manje od 10 E  stižemo do Poble Espanjol, španskog sela, da uživamo u kopijama lepih kuća i crkava iz mnogih španskih mesta. Tu možemo ručkati i tipično špansko jelo, paelju.  Kad se spusti noć, silazimo do Španskog trga i odatle do osvetljenih kaskada fontana ispod muzeja katalonske umetnosti. Najlepša i najveća, magična fontana, fontana Montjuic, od 21-23,30h plesaće u ritmu muzike i boja  u najraznovrsnijim oblicima priču lepote kakvu nigde više ne možemo videti. Kada ona zaigra na „Valcer cveća2 i rasprše se boje stotina cvetova od vode, pitate se  da li ste u raju! Dok fontana pleše valcer „Na lepom plavom Dunavu“ i prelivaju se plavi slapovi, samo trebate čuvati novčanik, jer začarane gledaoce vrebaju uigrani džeparoši.

A kad svane novi dan, obilazimo čuvene Gaudijeve kuće, nazvane po poručiocima. Casa Mila - La Pedrera sa kamenim talasima i stilizovanim katalonskim vitezovima na krovu zadivljuje neobičnim oblicima. Casa Batllo je simfonija boja i nestvarnih oblika, a prikazuje borbu zaštitnika Katalonije, svetog Đorđa, sa aždajom. Po krovu se prostrla stilizovana aždaja, toranj je koplje sveca, a po fasadi kosti i venecijanske maske ocrtavaju mračni svet u koji se aždaja vratila. Ako bismo da se vratimo u stvarni svet, možemo to najlakše na  zlatnim plažama Barcelonete. I kad se od svega umorimo, možemo uveče na flamenko u restoran „El Cordobes“ u ulici La Rambla, koji će nam se više dopasti nego što ćemo ga shvatiti. Flamenko nije katalonska igra, nego andaluzijska, i ovde se igra samo za turiste.

Kada odletite ili isplovite iz Barcelone, podsećate se da ste popili malo vode na fontani u parku Guell, jer ćete se onda, veruje se, ovde vratiti. A vredi se vratiti...

Dugujem vam izveštaj s dočeka leta na sporstkom centru “Olimp” 20.6.2008. Izuzetna noć počela je u 21h, završila oko 3 h, a leto je blagoizvolelo da stigne prema očekivanjima i bez kašnjenja, u 1,58h. Atmosfera sjajna, skokovi u vodu, balet u bazenu, ritmička gimnastika kod bazena, nastup šampiona čuvene plesne škole “Natalija i Ivica” i mnooooogo odličnog plesa uz orkestar “Mambo stars”. Ples je otvorio moj sin, ljubi ga majka, kao što je i red, pošto je slavio rođendan. Pokušaću da vam malo dočaram atmosferu i nagovorim vas da učestvujete na sledećem balu.

Otvaranje plesa

 Kakva elegancija

 Sin i majka u istom kadru

“Makarska je pravi raj,

lipa je ka Jadran plavi

kad u zoru sunca sjaj

iznad Biokova se javi...“

Ovako klapa peva o Makarskoj. A ja o njoj mogu pevati srcem, doveka. Nagradno pitanje su skoro svi tačno rešili, da, bila sam u najlepšem malom gradiću na Jadranu, Makarskoj. Tu sam rođena, 100 m od mora, tu su mi talasi pevali prvu uspavanku. Simfonija prelepih plaža, divne luke uokvirene poluostrvima  Sveti Petar i Osejava, rive sa palmama i kamenim klupama okrenutim moru i nad njom nadvijenog visokog Biokova kao večnog čuvara te lepote -  izaziva ljubav na prvi pogled. Pučina mami, ostrva Brač i Hvar, do kojih redovno na izlete vozi nasmejani kapetan Mito, ikona makarskog turizma, brodom „Makarski  Jadran“, uz ribu na gradelama i mnogo dobre pesme. Na kraju izleta ceo brod pleše i takav se vraća u luku.

Kako stići do Makarske? Nije neophodno kolima. Direktna autobuska veza polazi sa beogradske autobuske stanice, peron 31,  svakog dana u 19 h i stiže ujutro oko 7,30-8h. Vraća se iz Makarske u 20,30h. Povratna karta košta 6600 din, naizmenično voze Beograđani i Makarani, nije potrebna viza. Kako se smestiti? Ima veoma lepih hotela, ali su našem džepu primereniji udobni apartmani, sa  opremljenom kuhinjom, kupatilom, klimom, satelitskom TV i terasom s pogledom na more. Cene hrane su slične našima, za 100 E dobija se 720 kuna, ceni u kunama doda se jedna nula i dobija cena u dinarima.

Dobro, de, znam da biste rado boravili kod mene, ali  ja tamo idem kod porodice,  nemam svoje apartmane, no ako se podesite tamo kad i ja, biću vam rado vodič. Ako nekom treba, dodaću adresu za direktne rezervacije i sajt za pregled apartmana. Volela bih da ovde uskoro osvane neki novi post o impresijama sa letovanja u Makarskoj.