Valcer

Plešemo nas dvoje.

Ovaj valcer naši koraci

Sviraju.

Ovaj valcer tamburice

Našim zanosom

U note pretvaraju.

Klizimo,

Dal‘ lebdimo

Nad parketom?

Valcer

Samo za nas dvoje.

Ništa više ne postoji.

U ovoj tihoj noći

Gde samo tišina vlada

Setih se starih ploča

I muzike pucketavog tona.

Plesali smo sami nas dvoje

Te noći, tog trena

Ne, ne mogu ni lica da ti se setim

Da li to beše noć zaborava?

Da li to beše miris lipe,

Ili možda jorgovana?

Ili to beše miris tvoga tela

Što sada maštu moju razgoreva.

Nestala si, nadam se polako

Kao dim cigarete,

Kao dečje maštanje

U periodu sazrevanja.

Iz korpe uspomena

Parče zvezdanog neba

Tvoj miris

I haljina…Što leluja

(Jovan Ikonomovski)

Čuješ li modrih

zvona bruj

zvona potopljenih

pretopljenih

Slušaj,

zvone iz dubina

zvone s jarbola

mjedena zvona

kampanela,

zvona uzeta,

ukradena.

Modri san snivaju

modra zvona

iz dubina,

potopljena

pretopljena.

Čuješ li bruj,

Iz dubine zvon

modri san

dubine zvon.

Zvon po bonaci

Po jugu, po buri

zvoni o tlaci,

iz dubina

Čuješ li modrih

zvona bruj            (Željko Kuluz)

Čežnjo duga razumom sapeta

Željo strašna, ne mogu te ugušiti

Misli su moje druga našle

Ruke pružam, treba li ih odseći?

Reči jure, bujica se valja

Oči plamte, ponori duboki

Usne se  smeše, ne mogu se odupreti

Smeh, tvoj smeh odzvanja u meni.

Smeh je na usnama mojim

U ledenoj duši paklena vatra gori

Ko ledeni kip noći provodim

Ruku tvoju čekam da jad svoj istopim.

U tišini groznoj

Nemi vrisak razum mi razara

U očima se tvojim gubim

Pogled nežan i očaj me obuzima.

Ko škrtac stari nad vremenom stojim

Vreme, stani! Prošlost je  u meni

Budućnost više ne postoji

Bole, bole me grudi

(Jovan Ikonomovski)

Da mi je bilo

isušiti more,

išekati luku,

prošetati s tobom

rukom pod ruku.

Šetati tamo poljima

morske trave.

Rukom pod ruku

u širokom luku.

(Kakva bi sve našli blaga)

Potražio bih za te

dva jastoga žuta,

odmah na početku

morskoga puta.

Da mi je bilo

dodirnuti ribu smokvicu,

uzeti za trak hobotnicu.

Teutino žuto zlato

da mi je bilo.

Da mi je bilo

potražiti za te

Marinu krunu.

Da mi je bilo

išekati more,

isušiti luku.            (Željko Kuluz)