Ima pesama koje postaju legendarne tek kad ih otpeva pravi pevač. To se desilo i s "Ko te ima, taj te nema" Baneta Krstića iz poznate grupe "Garavi sokak". Proslavio je pesmu Zvonko Bogdan, živa legenda fascinantnog glasa. Na sinoćnjem koncertu u centru "Sava" Zvonko je zadivio pesmama, pismama i pjesmama koje plene i neumornošću, pevao je 2,5 sata bez pauze. To ni mnogo mlađi od njega ne mogu. A hor od 5000 glasova publike koja je s njim otpevala celu "Ko te ima, taj te nema" vredelo je čuti. Prvo ispričavši istorijat svake pesme, Zvonko je prošetao vekove muzike kroz naša sećanja. Kakvo uživanje... Refren "A ti, ti se nećeš vratiti..." pevuši mi se i jutros. Vratiće se, za sledeći novembar najavio je i vino uz koncert...slutim da tada sa publikom unapred slavi 70. rođendan.
Ova raskošna jesen prosto je mamila na šetnje lepim predelima. Evo me ponovo u Valjevu. Kakav pogled na grad, ušuškan između reka Kolubara i Gradac. Valja obići staro jezgro grada, Tešnjar, valjevsku Skadarliju. Poneko neobičan se tu odmara Jedan od valjevskih simbola je legendarna Desanka Maksimović Njen spomenik se nalazi blizu mosta preko reke Kolubare, lepe prirodne pozornice za kulturna dešavanja Ah, kako smo ogladnili. Da svratimo u jedan od boljih restorana? (photos by sanjarenja56)
Neki dragi blogeri tražili su da još pišem o destinacijama koje se ne obilaze često. Drugi su se pitali koliko često putujem. Odgovor bi glasio: kad god mi se pruži prilika, putevi me vuku. Neka su putovanja starijeg datuma, neka skorija. Prelepa jesen omogućila je prijatne vikend izlete. Obići Petnicu pravo je zadovoljstvo. Petničko jezero odiše mirom.
Lepa Petnička crkva dominira krajolikom
Pored nje je Istraživačka stanica Petnica, čuveni rasadnik naučnih talenata.
Obavezno treba posetiti Petničku pećinu.
Šumske stepenice vode do gornjeg dela pećine
Nije manje zanimljiva ni valjevska bistra reka Gradac.
Za izletnike ima lepih sadržaja
Sa vidikovca Markova stolica puca prekrasan pogled na Valjevo
Na kraju, gladne izletnike čeka odličan meni u restoranu "Paviljon" na vidikovcu. Prijatno!
Katalonija (Katalunja) mora biti nešto posebno kad je mogla iznedriti tri jedinstvena umetnika, Gaudija, Dalija i Pikasa. A imati svoj grad mogao je od svih arhitekata samo Gaudi. Barselona, glavni grad Katalonije, jeste Gaudi i Gaudi je Barselona. Kad vam s brda Montjuic (Jevrejsko brdo) pogled pukne na Barselonu,panoramom dominira simbol grada, Gaudijevo delo, prelepa katedrala Sagrada Familia koja se, s prekidima, gradi od 1883. godine. Njen veličanstveni završetak očekuje se 2020 godine, kada se završi deo Glorija i svih 12 tornjeva. Istočni deo katedrale, koji prikazuje Rođenje Hristovo, neopisivo je lepa čipka u kamenu, dok je zapadni deo, Stradanje Hristovo, tužnih i svedenih linija. Pogled iz visokih tornjeva na Barselonu je nešto što se ne zaboravlja. Ako odatle nastavimo putem Gaudija, stižemo u park Guelj (Guell), koji je Gaudi posvetio svom meceni. Tako maštovito delo razigranog dečjeg uma malo ko očekuje. Umetnik koji nikad nije prestao da se igra osmislio je skladnu simfoniju cveća, drveća, neobičnih stubova, dvorana, keramičkih „fotelja“, carstvo mašte koje čuva iguana urađena u mozaiku. Malu iguanu od keramike svi odavde ponesu kao tipični suvenir Barcelone. Spustimo se onda ka luci, sa velikog Katalonskog trga u polupešačku ulicu La Rambla, centar starog dela grada, nazvanog Gotska četvrt. Živopisnom uličicom Carrer Portaferrisa, gde nalazimo najlepše suvenire, sve u stilu Gaudija, svraćamo do gotske katedrale, pa nastavljamo do Pikasovog muzeja, i konačno se odmaramo u prelepom parku Citadella.Tu možemo čamcem ploviti po jezeru ili se diviti kamenim zmajevima koji kao da su upavo sleteli.
(photo by sanjarenja56) Odšetajmo zatim do luke, Port Olympico, gde ćemo pored hiljada jahti stići do ogromnog Akvarijuma i prolaziti podvodnim tunelom, dok nam nad glavom plivaju ogromne ajkule opasnog izgleda. Kad se nadivimo morskom svetu, osvežimo se u Mare Magnum, pa nastavimo do obale, do spomenika Kolumbu. Odatle taksijem za manje od 10 E stižemo do Poble Espanjol, španskog sela, da uživamo u kopijama lepih kuća i crkava iz mnogih španskih mesta.
(photo by sanjarenja56)
Tu možemo ručkati i tipično špansko jelo, paelju. Kad se spusti noć, silazimo do Španskog trga i odatle do osvetljenih kaskada fontana ispod muzeja katalonske umetnosti. Najlepša i najveća, Magična fontana, fontana Montjuic, od 21-23,30h plesaće u ritmu muzike i boja u najraznovrsnijim oblicima priču lepote kakvu nigde više ne možemo videti. Kada ona zaigra na Valcer cveća i rasprše se boje stotina cvetova od vode, pitate se da li ste u raju! Dok fontana pleše valcer Na lepom plavom Dunavu i prelivaju se plavi slapovi, samo trebate čuvati novčanik, jer začarane gledaoce vrebaju uigrani džeparoši. A kad svane novi dan, obilazimo čuvene Gaudijeve kuće, nazvane po poručiocima. Casa Mila - La Pedrera sa kamenim talasima i stilizovanim katalonskim vitezovima na krovu zadivljuje neobičnim oblicima.
Casa Batllo je simfonija boja i nestvarnih oblika, a prikazuje borbu zaštitnika Katalonije, svetog Đorđa, sa aždajom. Po krovu se prostrla stilizovana aždaja, toranj je koplje sveca, a po fasadi kosti i venecijanske maske ocrtavaju mračni svet u koji se aždaja vratila. Ako bismo da se vratimo u stvarni svet, možemo to najlakše na zlatnim plažama Barselonete. I kad se od svega umorimo, možemo uveče na flamenko u restoran „El Cordobes“ u ulici La Rambla, koji će nam se više dopasti nego što ćemo ga shvatiti.
Flamenko nije katalonska igra, nego andaluzijska, i ovde se igra samo za turiste. Kada odletite ili isplovite iz Barselone, podsećate se da ste popili malo vode na fontani u parku Guell, jer ćete se onda, veruje se, ovde vratiti. A vredi se vratiti...
(Imala sam sve fotke, nestade deo sa kvarom kompjutera...ostadoše samo ove dve)
