Uvek je umela da uradi, a da ne priča mnogo, da posavetuje, a da ne soli pamet. Ako ne bi imala načina da nekome nešto dokaže, puštala bi da mu život sam nacrta neobjašnjivo. Takve se lekcije nikad ne zaboravljaju.
Dugo se borila da dobije dete. Pomogla sam joj u borbi i ona je uspela pre mene. Naravno, često smo se čule. Dete je tražilo dosta vremena, pa smo se manje viđale. Jednom sam je pozvala, pričale smo, kad li u pozadini čuh plač.
„Izvini, N. plače, idem da vidim šta mu je ..“ reče mi ona.
„Pusti ga, jača pluća!“ odgovorih u narodskom stilu, ne razmišljajući. Ko decu nema, ne razume mnogo toga. Ona je samo spustila slušalicu, otišla do deteta i kasnije se javila.
Prođe neko vreme, pa sam ja negovala malu bebu. Ona me je pozvala, pričale smo, i utom mi beba zaplače.
„Izvini, V. plače, idem da vidim šta mu je!“ rekoh.
„Pusti ga, jača pluća!“ reče mi ona. Ja sam spustila slušalicu, otišla do deteta i posle je nazvala.
„Kako si ono mogla da mi kažeš?“ upitala sam.
„Kao što si i ti meni rekla pre 4 godine!“
Ups, osetila sam šamar koji je zaboleo.
„Šta sam ti još rekla?“ upitala sam.
„Dosta toga“.
„Izvini za sve. Ali zašto mi nisi skrenula pažnju da nisam u pravu?“
„Tada to ne bi shvatila. Sada znaš“ odgovorila mi je.
Lekcija je bila nezaboravna. Otada, merim reči. A kad meni neko soli pamet, ko o tome nema pojma, počnem priču o njoj rečima :“Imam jednu mudru prijateljicu...“
prijatelji