Da li vam se već dogodilo da učinite nekome veliku uslugu, pa da umesto zahvalnosti dobijete po nosu? Jeste? Eh, i meni.
Pre solidnog broja godina familija iz Švedske dođe na letovanje u Srbiju. Osim odmora, trebala su im dva meseca za gradnju kuće. Zaova je lako dobila pored mesec dana odmora još i  mesec dana bolovanja, samo tako što je došla lekaru s tužnim izrazom lica i on procenio da joj je neophodan odmor i putovanje van zemlje ...  Problem je bilo zetovo vreme. Ima mesec odmora, valjalo bi dodati bolovanje. I zamoli me on da mu izmislim nešto od čega se bajagi razboleo, što će Šveđani poverovati i kasnije neće moći proveriti. Nije to bilo lako smisliti. Konačno se setih da postoje hepatitisi koji se tada nisu mogli dokazati. Postojala su dva tipa, A i B, a svi ostali su bili non A non B i nedokazivi analizama. I napisah mu to. Odradi zet sve što je planirao, otputuje u Švedsku na kraju balade, i posle mesec dana stiže mi protestna nota. „Šta si mi uradila??!“ vrištao je u pismu. Švedski lekar je poverovao mojoj dijagnozi, dao mu šest meseci bolovanja i za to vreme mu svakog dana slao patronažnu sestru da proverava da li miruje, šta jede, ne pije li možda alkohol i svakodnevno mu drži vakelu kako hepatitis ostavlja teške posledice ako se jetra ne čuva pravilno! Nije bilo šanse da ga vrate na posao ni u normalan život dok nije svim nalazima dokazano da je sasvim zdrav!
Još tada sam shvatila da se dobro delo ne vraća zahvalnošću, ali i da će takvu brigu o zdravlju ljudi država omogućiti našim građanima za jedno 200 godina... a možda i kasnije!