Svako ima neku svoju ranglistu najlepših ljubavnih pesama. Biramo ih prema tome koliko su nas dotakle, ko ih je pisao, kome su pisane. Tu nema stoprocentne objektivnosti niti je moguća. Imam svoju ranglistu najlepših ljubavnih pesama, napravljenu prema jednom nesvakidašnjem kriterijumu: najlepše pesme pesnika koje lično znam i koji su prijateljstvom utkali neku lepu nit u moj život.
Šuky
ti si mi jedina preostala
ti još uvek razmišljaš
koliko sam daleko i duboko mogao
da se zagledam u tvoje oči
poput zadnjeg pogleda suncokreta
gde mi pogledi trnu
od neprestalnih strela
tvojih želja
hteo bih da te volim
kao što se voli sopstvenost
umećem jednog starca
emotivna nesvestica
da dajem ti umetno disanje
vinom i žaokama
ti si mi jedina preostala
grandiozna hemiska eksplozija
neurona, elektrona...
od lave prirodno sačinjene
legure naših osećaja
ukočena stvarnost u mislima
ritmični pokreti tela
dinamični tkaoci osećaja
nežno prolazim bulevarom tvog vrata
istražujem zamaskirana mesta
osećaš kako se budi mladost u tebi
opet imaš 17 godina i sve ti izgleda
neverovatno lepo
čak i kad znaš da
ti si mi jedina preostala
Kole
Ljubav
Točim dušu u pehare nove
čežnja mi je vrlet i od trava piće
zobim prve prolećne cvetiće
točim dušu priroda me zove
Život bez ljubavi stablo je bez cveta
Ljubav bez lepote bez mirisa je cveće
ljubi silno i pukni od sreće
život je treperljiva sreća sveta
Niz potoke svoje srce toči
bezumno se zaljubi i u bilje kroči
od života ti načini reku
Suzom srce čisti i tumači snove
osećaš li kako ljubav zove
niz potoke eliksira kako dani teku
Željko Kuluz
KOLAJNA
Dolaziš svakodnevno zaogrnuta
Svojim nemirom,
Dlanovima prepunim snova.
Ostavljaš mi more i nebo,
U očima svoje snove, odlazeći...
****
Puti se naši sastati neće...
****
Ti ipak dolaziš svakodnevno
I sa vrata dobacuješ mi svoj pogled...
****
Ne poslušah savjet mudrog morepolovca,
Otvorih svoja jedra tom obećanom vjetru...
Ploveći do zvijezda, prekasno otkrih varku.
****
Spoznah te izvan reda
Izvan vremena
Moja ljubavi.
****
Kad ne bi bili vezani tim lancima
Tko zna gdje bi odletjeli,
U koje visine
Nas dvoje.
Jovan Ikonomovski
POVERENIK
Kad ti neko zamrsi misli
Kad ti neko prošlost i budućnost spoji
Kad sadašnjost prestane da postoji
Tad raširi lepezu snova
Jedan zamah i ja sam tu
Na drugi, nestaću.
