Uvek je bila drugačija.
Kad je došla u makarsku osnovnu školu, 8. razred, sa frizuricom kao paž i morskiplavim očima, svet se zaustavio, svi su hteli da joj budu blizu. Obeležila je kasnije mnoga događanja u Makarskoj svojoj posebnom umetničkom vizijom. Nakon mnogih godina i na savremenoj komunikaciji, na blogu, ostvarila je zavidne domete. Mnoge je uvela u svet bloga, između ostalih i mene. I kao zvezda padalica, nestala kad je još mnogo mogla da leti, da sanja, da ostvaruje snove.
Danas se sećam moje učiteljice bloga, moje školske drugarice, moje drage Zlate. Gde ću lepše nastaviti snove ako ne na njenom pačvork jastuku, "More"?
Kamene primorske kuće ostavila mi je na drvetu, da me sećaju na stari kraj
A njen životni partner Nikola, koji nije dugo izdržao bez nje, naslikao je Makarsku koja izranja iz mora.
Kako neke stvari, detalji, mogu svakim pogledom na njih da čuvaju sećanja na drage ljude! A oni traju dok ima onih koji ih se sećaju!
(photos by sanjarenja56)
