Slikar je danima sedeo u šumi u kojoj je svo drveće isprepleteno u paru, u živom ljubavnom zagrljaju. Kad je završio sliku, odahnuo je i nasmešio se. Bio je zadovoljan. Naslikao je Šumu ljubavi.
Na drugoj strani sveta mladić je u ratnom vihoru povučen u neželjene krugove. Ožiljke na duši poneo je zauvek. Telesni ožiljci su boleli i kad se sve smirilo. Polna infekcija koja se teško leči. Život ga je svuda bacao dok ga nije konačno doveo na mirnije staze. Zahvaljivao je Bogu što ga je poštedeo, kad druge nije, i zavetovao se da će mu život posvetiti. Sreo je divnu devojku zlatne kose koja je ličila na anđela. Nežnim pogledom i dodirom vidala je njegove rane. S njom podeliti život i zajedno Bogu služiti, bio je njegov cilj. Ali, valjalo se prvo izlečiti. Stidljivo ga je odvela svojoj doktorki. Nije puno pričala, a ova je sve razumela. Potrudila se da ga izleči. I u sveto okrilje braka mladi uđoše, a da se nisu sjedinili, sve dok nije bilo sigurno da mladić neće svojoj nevesti preneti neželjeni dar. I pre nego će otići iz tog grada u svoju parohiju, mladi su doktorki doneli sliku „Šuma ljubavi“ sa nežnom posvetom.
Svakog jutra prvo što doktorka ugleda kad se budi je drveće koje se voli. I svako veče uspavljuje se posle pozdrava sa slikom. U zagrljenoj šumi uvek vidi nežni mladi par.
(photo by sanjarenja56)
