Moj blog danas slavi rođendan, godinu dana otkad sam se (na nagovor milord55 i blogamimoga) stidljivo otisnula u blogovske vode, u krhkom čamcu početnika. Malo je vremena prošlo dok nisam stekla prvo virtuelne, zatim i stvarne prijatelje, sestru, blog-ćerku, dok nisu učestala druženja uživo, dok nisam shvatila da se ovde sreću neki normalni ljudi svih generacija. Lično se smatram bogatijom posle brojnih pozitivnih iskustava na ovom blogu. Dobro, de, ima i drugačijih, ali naučismo da se zaobilazimo. Šta je to karakterisalo ovaj blog? Od početka rekoh da će to biti sendvič od plesa, smeha i razmišljanja. Tako i bi. Za godinu dana objavila sam preko 300 postova, delom svoje pesme i razmišljanja, isto toliko smehovitih priloga i nešto fotoigrarija. Ovde smo se upoznavali, zajedno smejali i tugovali, tešili i podržavali. Pokušaću sa nekoliko fotki da napravim rezime mog bloga. Kako ste ga vi doživeli, saznaću kroz komentare, jer blog prvo pišemo zbog sebe, a zatim i zbog drugih.
Volim smeh
Zamolila sam Zvonka Bogdana da otpeva "Ko te ima, taj te nema" i "Ne vredi plakati".
A sada molim da se poslužite tortom! Za svakoga ima adekvatno parče!
