Valcer

Hladno i tmurno.
Sneg se premišlja.
Hoće - neće,
pahuljaće, pa neće.
Al meni toplo
u srcu
mekano ušuškano.
Beba mi u srcu
kamin razgorela,
nežnost razlila prostorima sna.

(posvećeno kammmeliji 57)

Predsednik ozbiljnoneozbiljne firme  "PRKOS TRANS BLOG BRE" dao je juče zadatak svim zaposlenima da pod hitro, u roku od jednog dana, prikažu svojih ruku delo, sledeći svetli primer domacice koja je za svoj doprinos dobila prvi bonus. Pa pošto je predsednik izdašne ruke u deljenju nagrada, a ni direktorka firme Casper ne zaostaje, potrudila sam se da prikažem sopstveno delo. Nije napravljeno baš od juče, izvinjavam se, ali je totalno moja rukotvorina, Vilerov goblen "Proleće". Može se uvrstiti u proizvodni program firme, pa molim menadžera firme Voju da obavi neophodne konsultacije sa nadležnima oko toga.

Mesar se jako iznenadio kad je video da mu pas ulazi u mesaru, pa ga je oterao. Ali kasnije, evo psa opet.
Priđe on psu i vidi mu cedulju u ustima. Uzme je, a tamo piše "Ako može tuce kobasica i jagnjeći but, moliću. Pas ima i pare u ustima".
Pogleda, i stvarno uz cedulju je deset dolara. Uzme on pare, spakuje pazar u kesu i da psu da uhvati u čeljust.
To ga je sve toliko impresioniralo da je rešio da zatvori i krene za psom. Pas ide niz ulicu i stiže do semafora na dugme.
Spušta kesu, pritiska dugme, uzima kesu, strpljivo čeka zeleno. Prelazi ulicu, mesar za njim. Stiže do autobuske stanice, i gleda  red vožnje.
Mesar je očaran. Pas nalazi svoj bus, i seda na klupu. Nailazi bus, pas obiđe da vidi prednji kraj, pogleda broj, vraća se na klupu.
Nailazi drugi bus, pas ode i pogleda broj linije, aha to je taj, ulazi. Mesar za njim, sad već otvorenih usta.
Bus ide preko pola varoši, na drugi kraj u predgrađe, pas razgleda pejzaž. Na kraju ustaje, ide do prednjeg kraja busa, propinje se na zadnje šape, pritiska dugme da bus stane. Silazi, sa kesom i dalje u ustima.
I tako idu mesar i pas trotoarom, kad jednom pas skrene do kuće. Stazom do vrata, ostavlja bakaluk na pragu, zaleće se i udara  telom o vrata.
Uzima još veći zalet i opet se baca na vrata. Iz kuće se niko ne javlja. Pas se vraća stazom, preskače ogradu, ide oko bašte, priskače do prozora, lupa glavom o okvir nekoliko puta,  a onda se vraća do ulaznih vrata.
Iz vrata se promalja grmalj, uzima kesu sa praga i onda počne da se dere na psa i šutira ga.
Mesar: „Za ime sveta, šta vam je, pa taj pas je čisti genije!
Mogao bi da bude na televiziji, što se mene tiče!“
Grmalj: „ Kakav genije? Pa ovo mu je već drugi put ove nedelje da je zaboravio ključeve.“
 ------
Naravoučenije:
možete prevazići očekivanja posmatrača, ali šefova nikad!
Pasji je to život...