Nekada davno krenuše moji preci s Kosova. Deo je slavio Sv. Mratu, a deo Sv. Nikolu. Moje krilo beše od Sv. Mrate. Razmestili se po Vojvodini, krilo Sv. Mrate u Sivcu, svetonikoljsko u Rumi. Proleteše vekovi, svetomratovsko krilo se rasulo po Slavoniji, jedan njen izdanak bejaše moj otac. Srete on moju majku, i sledeća generacija sam i ja. Nije se slavila slava, jer smo živeli u sada susednoj državi, gde je malo ko slavio slavu. Obeležavao da, ali ne baš slavio. Putevi sudbine dovedoše me blizu postojbine, i kao udatu slavu dobih Sv. Nikolu. Krug se donekle zatvorio. A sada me izvinite, idem da doradim kolače. Ove godine slava se obeležava, ne slavi, a sledeće godine dobiće je novi domaćin.
Poslednja vest: danas je kammmelija57 dobila unučicu!
