Dobio moj brat ćerku. Tetkino sunce moralo je dobiti sve najbolje, pošto još nije bilo moje dece da "odvlače pažnju". Kupovala sam joj ljubičastu garderobicu, koju je nosila kao mala manekenka i zavolela ljubičasto zbog toga. U njenoj drugoj godini pošalje mi brat divnu fotografiju svoje lepotice u plavoj haljinici, u pokretu, u stilu Degaovih balerina. Prelepa slika. Kažu svi, to je Duška u tvojoj haljini. Sve je to lepo, ali nikako da se setim kada sam joj kupila tu plavu haljinu.
Proletele godine, Duška dobi dve divne ćerke koje oblači u ljubičasto. I prošlog leta snajka, Duškina mama, reče mi da zažmurim, pokloniće mi iznenađenje. Otvorim oči, i vidim u plavom ramu plavu haljinicu , iznad piše godina kad je nošena. "Vraćam ti tvoju haljinu" reče snajka. Tek tada shvatih da malu plavu haljinu ipak nisam ja poklonila Duški, nego je moja majka sačuvala haljinicu svoje ćerke i dala prvoj unučici. Haljina je tako zatvorila krug, vratila se prvoj vlasnici i sada krasi moj zid.
